Boemski osvrt na Kosmos

poezija 2003.

Izdavač: Dereta

U zborniku je štampano pet pesama članova književnog kluba "Đura Jakšić" iz Jagodine i jedna pesma Senke Tomić iz Jagodine koja nije član ovog kluba. Među 137 pesama, koliko ih sadrži ovaj zbornik, štampan posle konkursa Saveta za kulturu Skupštine opštine Čukarica i Kulturno-obrazovnog centra "Čukarica" (predsednik žirija je bio akademik Nikola Milošević), autori šest pesama su jagodinski pisci, odnosno članovi književnog kluba "Đura Jakšić". Kad se zna da su u tom

zborniku i pesme Jaše Grobarova, Manojla Gavrilovića, Milosava Slavka Pešića, Žarka Đurovića, Rastka Zakića, Radoslava Zlatanovića, Milisava Krce Krsmanovića, Radmile Lazić, Bore Oljačića, Raše Perića, Slobodana Stojadinovića i mnogih drugih proverenih pesnika, pesnika i boema, onda je uspeh jagodinskih pesnika utoliko veći.

Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

2003; ćirilica; 21 cm; 194 str.; 86-7346-254-1;

Jedna neobična antologija

"Boemski osvrt na kosmos"

Pred nama je jedna po mnogo čemu neobična antologija. Sastoji se od 137 pesama, od ukupno 600, koliko ih je stiglo na konkurs Saveta za kulturu Opštine Čukarica - a stigle su iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i srpske dijaspore. Da se radi o ozbiljnom izboru svedoči i sastav žirija: akademik Nikola Milošević, Dragan Lakićević i Mileta Aćimović Ivkov.
Reči "boem" i "boemski" podrazumevaju individualizam, nekonvencionalnost, pa i ekscentričnost ponašanja i književnog stvaranja. Ponekad i višak slobode u izražavanju i temi. Kako to duhovito sugeriše naslov pesme Živadina Jovičića, "Boemi nikad u šemi".
Upravo o tome svedoči i četvoroknjižje - edicija naslovljena "Boemi", u kojoj su izašli poetska i prozna ostvarenja Vase Popovića, Srboljuba Mitića, Slobodana Markovića i Aleksandra Sekulića, knjige koje je znalački uredio boem i književnik Milisav Krsmanović, zvani Krca, a izdao Zavod za udžbenike iz Beograda.
Ono što pada u oči već posle prvih pročitanih pesama je ozbiljnost sa kojom su pesnici pristupili zadatku. Takođe, pada u oči i raznovrsnost stvaralačkih pokušaja. Sastavljači su podelili pesme u dve grupe - "Pesme o vinu" i "Boemske pesme". Boemske pesme najčešće i u naslovu sadrže neku reč koja asocira na kafanu, vino, žene, ljubav, noćno bdenje. Navedimo neke naslove: "Vaskrs boema", "Boemska pesma", "Mala bomeska ispovest", "Boemska tuga", "(V)oda boemima", "Ne volim vodu", "Pijani mesec", "U svakoj čaši", "U maloj krčmi".
Pesme su ponekad ozbiljne, ponekad setne, često i komične, duhovite, ironične.
U nekim pesmama figuriraju i poznata sastajališta beogradskih boema: "Tri šešira", "Kolarac", "Zora", "Proleće", "Srpska kafana", "Šešir moj", koji je, kao i neke druge kafane, ukrašen slikama. Od pesnika, u pesmama njihovih kolega po peru i kafanskom životu, prisutni su Rade Drainac, Vib, Stevan Raičković, Momo Kapor, veliki pesnik i boem Slobodan Marković/Libero Markoni. Od glumaca Petar Kralj i Ciga Jerinić, a od pevača Bora Đorđević/Bora Čorba. Svi su oni poklonici boga Bahusa, odnosno Dionisa, koji su nekako neizbežni u vinskim pesmama.
Ima u ovom zborniku i kritički intoniranih pesama, koje osuđuju pomodarstvo čak i u kafanskom životu, i one koji se odriču špricera zarad viskija, kojima su miliji Pariz i Brodvej od Skadarlije.
Među pesnicima čije pesme su se našle u Zborniku nalazimo i poznata imena: Nedeljko Radlović, Božidar Bjelica-Japan, Aleksandar Devetak, Anđelko Erdeljanin, Milorad Sovilj, Jaša Grobarov, Spasenija Cana Sladojev, Raša Perić, Predrag Peca Stefanović, i drugi.
I likovna oprema knjige asocira na njen sadržaj. Na prednjoj korici je Van Gogova slika "Noćna kafana", a na zadnjoj slika velikog boema, francuskog slikara Tuluz Lotreka, takođe s prizorom iz boemskog života. Dakle, i rečju i slikom čitalac ulazi u svet boema.
U celini, radi se o neobičnoj antologiji, koja čitaocu nudi bogat doživljaj. Ovaj hvale vredan pokušaj Opštine Čukarica pokazuje da poezija i kada je naručena, odnosno i kada se piše za konkurs, može da da vredna ostvarenja.

LJubica Popović-Bjelica