Biblija otrovne masline

Orleana Prajs

Ostrvo Sanderling u Džordžiji



Zamislite propast toliko čudnu da mora da se nije ni desila.

Prva slika neka vam bude šuma. Želim da budete njena svest, oči u drveću. Stabla su stubovi glatke, tamne, pegave kore, nalik su nerazumno velikim mišićavim životinjama. Sav prostor ispunjen je životom: tanane, otrovne žabe, ratnički obojene kosturolikim šarama, slepljene u kopulaciji, nose svoja dragocena jaja na mokro lišće. Puzavice dave svoj sopstveni rod u večnoj borbi za sunčevu svetlost. Disanje majmuna. Klizanje zmijskog stomaka po grani. Armija mrava u jednostrukoj koloni melje stablo mamutovca u jednolike mrvice i vuče ga dole u tamu, svojoj proždrljivoj kraljici. Za uzvrat, hor izdanaka krivi svoje vratove iz trulih panjeva, crpeći život iz smrti. Ova šuma jede samu sebe i živi zauvek.

Daleko dole sada nailazi žena i vodi kolonu od četiri devojčice, svih pet su u haljinama nalik muškim košuljama. Gledane odozgo, one su bledi, ukleti pupoljci, koji će sigurno pobuditi vašu naklonost. Pripazite. Moraćete kasnije da odlučite koliku naklonost zaslužuju. Majka pogotovu ? gledajte kako ih predvodi, bledooka, obazriva. Tamna kosa joj je povezana dronjavom čipkanom maramicom, a njenu zakrivljenu vilicu obasjavaju velike naušnice od lažnih bisera, kao da bi te nestvarne lampe mogle da pokažu pravi put. Četiri kćeri hodaju za njom, svaka sabijena u telo napeto poput strune, svaka sposobna da ženino srce pošalje drugačijom stazom do slave ili prokletstva. Čak i sad se opiru bliskosti, kao mačke u vreći: dve plavuše ? jedna niska i neobuzdana, druga visoka i ohola ? uokvirene su dvema identičnim brinetama kao knjiga koricama, a prednja bliznakinja žudno grabi napred dok zadnja raščišćava zemlju ritmičnim šepanjem. Međutim, nepokolebljivo su složne kad se penju preko smrdljivo istrulelih balvana koji su pali preko staze. Dok ih vodi, majka elegantno zamahuje ispred sebe razdvajajući zavesu po zavesu paučine. Čini se kao da diriguje. Iza njih se zavese ponovo sklapaju. Pauci se vraćaju svom ubilačkom životu.

Na obali potoka ona im poslužuje sumornu užinu, naime, čvrst, bajat hleb prekriven smrvljenim kikirikijem i nekolikim režnjevima gorkih zelenih banana. Posle meseci umerene izgladnelosti, deca sad i zaboravljaju da se požale na hranu. Ćutke gutaju, otresaju mrvice i trče nizvodno ne bi li se okupale u bržoj struji. Majka ostaje sama, zaklonjena ogromnim drvećem na ivici bare. Sada ovo mesto poznaje koliko i dnevnu sobu kuće u kojoj živi životom kakav nikad nije priželjkivala. Nespokojno se odmara u tišini, gledajući tamne mrave kako ključaju po mrvama onoga što je i u početku izgledalo kao neverovatno mršav ručak. Skuplja haljinu ispod nogu i gleda svoja jadna, goluždrava stopala, ugnežđena na ivici vode ? te ptiće-blizance, nesposobne da odlete odatle, od nesreće za koju zna da je na pomolu. Mogla bi da izgubi sve i, još gore, svoju decu. Najgore od svega: tebe, svoju jedinu tajnu. Svoju mezimicu. Kako bi majka mogla da živi s takvom krivicom?

Zamislite propast toliko čudnu da mora da se nije ni desila.

Prva slika neka vam bude šuma. Želim da budete njena svest, oči u drveću. Stabla su stubovi glatke, tamne, pegave kore, nalik su nerazumno velikim mišićavim životinjama. Sav prostor ispunjen je životom: tanane, otrovne žabe, ratnički obojene kosturolikim šarama, slepljene u kopulaciji, nose svoja dragocena jaja na mokro lišće. Puzavice dave svoj sopstveni rod u večnoj borbi za sunčevu svetlost. Disanje majmuna. Klizanje zmijskog stomaka po grani. Armija mrava u jednostrukoj koloni melje stablo mamutovca u jednolike mrvice i vuče ga dole u tamu, svojoj proždrljivoj kraljici. Za uzvrat, hor izdanaka krivi svoje vratove iz trulih panjeva, crpeći život iz smrti. Ova šuma jede samu sebe i živi zauvek.
Daleko dole sada nailazi žena i vodi kolonu od četiri devojčice, svih pet su u haljinama nalik muškim košuljama. Gledane odozgo, one su bledi, ukleti pupoljci, koji će sigurno pobuditi vašu naklonost. Pripazite. Moraćete kasnije da odlučite koliku naklonost zaslužuju. Majka pogotovu – gledajte kako ih predvodi, bledooka, obazriva. Tamna kosa joj je povezana dronjavom čipkanom maramicom, a njenu zakrivljenu vilicu obasjavaju velike naušnice od lažnih bisera, kao da bi te nestvarne lampe mogle da pokažu pravi put. Četiri kćeri hodaju za njom, svaka sabijena u telo napeto poput strune, svaka sposobna da ženino srce pošalje drugačijom stazom do slave ili prokletstva. Čak i sad se opiru bliskosti, kao mačke u vreći: dve plavuše – jedna niska i neobuzdana, druga visoka i ohola – uokvirene su dvema identičnim brinetama kao knjiga koricama, a prednja bliznakinja žudno grabi napred dok zadnja raščišćava zemlju ritmičnim šepanjem. Međutim, nepokolebljivo su složne kad se penju preko smrdljivo istrulelih balvana koji su pali preko staze. Dok ih vodi, majka elegantno zamahuje ispred sebe razdvajajući zavesu po zavesu paučine. Čini se kao da diriguje. Iza njih se zavese ponovo sklapaju. Pauci se vraćaju svom ubilačkom životu.
Na obali potoka ona im poslužuje sumornu užinu, naime, čvrst, bajat hleb prekriven smrvljenim kikirikijem i nekolikim režnjevima gorkih zelenih banana. Posle meseci umerene izgladnelosti, deca sad i zaboravljaju da se požale na hranu. Ćutke gutaju, otresaju mrvice i trče nizvodno ne bi li se okupale u bržoj struji. Majka ostaje sama, zaklonjena ogromnim drvećem na ivici bare. Sada ovo mesto poznaje koliko i dnevnu sobu kuće u kojoj živi životom kakav nikad nije priželjkivala. Nespokojno se odmara u tišini, gledajući tamne mrave kako ključaju po mrvama onoga što je i u početku izgledalo kao neverovatno mršav ručak. Skuplja haljinu ispod nogu i gleda svoja jadna, goluždrava stopala, ugnežđena na ivici vode – te ptiće-blizance, nesposobne da odlete odatle, od nesreće za koju zna da je na pomolu. Mogla bi da izgubi sve i, još gore, svoju decu. Najgore od svega: tebe, svoju jedinu tajnu. Svoju mezimicu. Kako bi majka mogla da živi s takvom krivicom?
Nečovečno je sama. A onda, odjednom, više nije. Divna životinja stoji na drugoj strani vode. Gledaju se svojim životima, žena i stvorenje, začuđeni što su se našli na istom mestu. Stvor se umiri, ispitujući je ušima crnih vrhova. Leđa su mu u prigušenoj svetlosti riđastosmeđa i spuštaju se naniže, počev od plemenite grbe njegovih ramena. Šumske senke padaju u linijama preko njegovih beloprugih bokova. Krute prednje noge raširene su mu poput štula, jer je uhvaćen dok se saginjao da pije vodu. Ne skidajući pogled s nje, malo savije koleno, zatim rame, gde ga je pecnula muva. Potom zaboravlja na svoje iznenađenje, odvraća pogled i pije. Ona može da oseti dodir njegovog dugog, uvijenog jezika po površini vode, kao da joj životinja vodu pije iz dlana. Glava mu se nežno klati, a mali, baršunasti rogovi, straga osvetljeni belinom, ljuljaju se kao mladi listovi.
Trajalo je tek trenutak, šta god da je bilo. Jedan zadržan dah? Mravlje popodne? Bilo je kratko, to mogu da tvrdim, jer, iako deca već mnogo godina ne gospodare mojim životom, majka se uvek seća trajanja tišine. Nikad nisam imala više od pet minuta neprekidnog mira. Ja sam bila ta žena na obali reke, naravno. Orleana Prajs, južnjačka baptistkinja po udaji, majka dece žive i mrtve. Tada, i samo tada, došao je okapi na potok, a ja sam ga jedina videla.
Saznala sam kako se zove to što sam videla tek nekoliko godina kasnije, u Atlanti, kada sam nakratko pokušavala da se zamonašim u javnoj biblioteci, verujući da svaka napuklina u mojoj duši može da se zakrpi knjigom. Pročitala sam da je mužjak okapija manji i stidljiviji od ženke i da se skoro ništa drugo ne zna o njima. Stotinama godina su ljudi u dolini Konga govorili o toj divnoj, čudnoj životinji. Kad su evropski istraživači čuli priče, proglasili su ga legendom: jednorogom. Još jednom mitskom pričom iz tamnog kraljevstva otrovnih strela i usana probijenih kostima. Međutim, tokom dvadesetih godina, kada su drugde u svetu ljudi iskoristili pauze između ratova da usavrše avion i automobil, beli čovek konačno je uspeo da vidi okapija. Mogu da zamislim kako ga uhodi dvogledom, podiže mušicu puščanog nišana i uzima ga za sebe. Porodica okapija sada obitava u njujorškom Prirodnjačkom muzeju, mrtvi su i napunjeni, hladnih staklenih očiju. I tako je sada okapi po naučnim poimanjima stvarna životinja. Tek stvarna, ne legendarna. Jedna vrsta životinje, konjolika gazela, srodnik žirafe.
Oh, ali ja znam više od toga, a i ti. Ti stakleni muzejski pogledi nemaju nikakve veze s tobom, moja nesačuvana mezimice, divlja po ceo dan. Tvoje bistre oči oburvavaju se na mene bez prestanka, u ime živih i mrtvih. Zauzmi onda svoje mesto. Pogledaj događaje sa svih strana i razmotri sve druge moguće ishode. Zamisli, čak, i da Afrika uopšte nije ni osvojena. Zamisli one prve portugalske avanturiste kako se približavaju obali i gledaju ivicu džungle podesivši svoja mesingana sočiva. Zamisli da su zbog nekog začudnog straha ili proviđenja spustili svoje durbine, okrenuli se, podesili jedra, otplovili. Zamisli da su svi koji su sledili uradili isto. Kakva bi Afrika bila sada? Sve što mogu da zamislim jeste drugi okapi, onaj u koga su verovali. Jednorog koji može da te pogleda u oči.

21.06.03 Politika

Podražavajući biblijsku strukturu (knjiga prva naslovljena je Postanje, druga Otkrivenje...), "Biblija otrovne masline" prati četrdesetogodišnju sagu porodice baptističkog pastora Natana Prajsa, koja 1959. dolazi iz Džordžije u Belgijski Kongo, obrevši se na kraj sela Kilange što vijuga duž reke Kvile. S koferima punim američkih proizvoda, i glavama krcatim rasnim i verskim predrasudama, Prajsovi i ne slute da će im Afrika uzeti dušu.

Detinjstvo provedeno u Kongu inspirisalo je Barbaru Kingsolver, pisca, ekologa i poznatog borca za ljudska prava, da napiše ovaj roman koji je, nakon uspeha u Americi (prodat je u dva miliona primeraka), osvojio i naše čitaoce, u sjajnom prevodu Gorana Kapetanovića.

Priča koju naizmenično pripovedaju četiri sveštenikove kćeri, ekscentrična tinejdžerka Rahela, malo mlađe bliznakinje Ada i Lea, te petogodišnja Ruta Mej, kombinovana je sa sećanjima majke Orleane. Kroz ovu narativnu polifoniju iscrtava se galerija likova na čijem je čelu otac Prajs, zarobljen u versku dogmu i iluzije o svojoj hrišćanskoj misiji. Dok se majka bori da provede kćeri žive, zdrave i site kroz svaki afrički dan, devojčice grade sopstveni odnos ljubavi i bola sa Afrikom koja uzdrmava temelje njihovog moralnog kodeksa, i povija im sudbine na razne strane.

Na pragu nezavisnosti, Kongo se "koprca nasred sveta". Ali Barbara Kingslover ne nastoji da rekonstruiše istorijska zbivanja: zversko ubistvo prvog premijera Patrisa Lumumbe, napore Amerikanaca da uspostave vlast po svom ukusu, velike neokolonijalističke podvale. Ona su prisutna u romanu u onoj meri u kojoj realno učestvuju u životu meštana. A on se zapravo odvija na rubu istorije.

Ovaj izuzetno slojevit i obiman roman izgrađen je na kontrastima svih vrsta. Gotovo vanvremenska svakodnevica afričkog sela snažan je kontrast haosu u gradovima. Dok Kongoanci troše energiju na goli opstanak, Belgijanci i Amerikanci svakodnevno iznose iz njihove zemlje ogromna bogatstva u kobaltu i dijamantima. Natan Prajs, glava porodice, neprestano se sukobljava sa Tata Nduom, glavom sela, široke afričke porodice. U istim događajima koje pričaju potpuno različite žene dotiču se zarobljeništvo i sloboda, patnja i ljubav, okrutnost i dobrota, gubitak i prihvatanje. U ovoj priči o porodičnoj tragediji, spasenju i pokajanju, čitalac je čas užasnut apokaliptičnim scenama poput one sa najezdom mrava ili crnom tečnom lavom što je za tili čas zbrisala selo, čas zasmejan do suza, kao kada lukavi Tata Ndu, predstavnik žilave tradicionalne Afrike, organizuje glasanje u crkvi "za" Isusa Hrista i "protiv" njega. Pred oltarom su glinene zdele za glasanje. Na jednoj je krst, a na drugoj simbol nsambe, palminog vina.

Strašne i onirične slike smenjuju se sa realističkim opisima, a sve to u izuzetno metaforičnom stilu. Seljani se raspoznaju po istoj odeći koju nose celog života (ružičasta zvezda preko zadnjice Mama Boande). Većinom su obogaljeni. Mama Mvanza kreće se na rukama, jer su joj izgorele noge. Zvukovi iz prirode mešaju se sa mnoštvom izraza i sentenci na kikongu. Dok se jarki buketi boja i krvava sunčeva kugla oslikavaju u očima junaka, unutar usta zelene mambe vidi se čisto plavo nebo.

Ne izostaje ni poetičko poigravanje. Na kraju, jedna afrička seljanka, koju Prajsove kćeri propituju tragajući za selom svoje mladosti, sigurna je da nikada nije bilo nikakvog sela Kilanga na reci Kvila.

Poslednju reč u romanu ima muntu – duša Afrike, "oči u drveću" koje sve posmatraju, duša belog američkog deteta i miliona umrle afričke dece. Ovaj finalni narator kao da sabire u sebi ostale glasove što svedoče o zbivanjima, izgubljenim u njihovoj neuhvatljivoj logici, otkrivajući malo-pomalo jednu realnost, suviše strašnu i fascinantnu da bi bila shvaćena. I kao što neuništiva Afrika kojom se istorija vekovima surovo poigravala zarazi svakoga ko joj se približi, tako i ova priča o Africi ostavlja trajan pečat na čitaoca. Poput čudesnog drveta otrovne masline.

Vesna CAKELJIĆ

01.01.00

Danas
10.04.2002.
Biblija otrovne masline

Novi naslov izdavacke kuce "Laguna", intrigantna je i uzbudljiva saga koju u vise glasova pripovedaju cetiri kceri i njihova majka, supruga hriscanskog propovednika sa kojim krecu u misiju u belgijski Kongo, krajem pedesetih godina proslog veka. No, Kongo ce za ovu porodicu postati ogledalo u kome ce ugledati sve strasti i protivrecnosti Afrike i sve strasti i protivrecnosti sopstvene porodicne patologije. Barbara Kingsolver napisala je snaznu i uzbudljivu sagu, voleci africki kontinent sa istom opsesijom kao Karen Bliksen i istrazujuci njegove aromate, ljude, boje kao i uticaj topografije na svest i dosljaka i starosedelaca.
U "Bibliji otrovne masline" pet zenskih likova u pet glasova daje nam baroknu i bogatu sliku zbivanja u Kongu i tragikomediju sopstvene zalutalosti u religijske dogme, porodicne lance nacinjene od somota koje je najteze prekinuti, kao i magiju odrastanja u surovom podrucju u kome ima najmanje mesta za normalno sazrevanje. Nedeljnik Tajm je ovu knjigu okarakterisao kao mocnu, a Kingsolverovu kao nadarenu carobnicu reci. Barbara Kingsolver napisala je ambiciozno i uspelo delo i na gomilu knjiga od hartije, odgovorila knjigom "od krvi i mesa", u skladu sa Emersonovim postulatom. Za studiozan prevod na srpski, pobrinuo se Goran Kapetanovic.
S. D.

Pobjeda
01.09.2002.
ROMAN PROGLASEN ZA KNJIGU GODINE U SAD
Biblija u Africi
Barbara Kingslover: "Biblija otrovne masline", LagunaDa Amerika cita one knjige koje preporuce Opra Vinfri, vjerovatno najgledanija TV voditeljka ili ugledna novina "NJujork tajms", cinjenica je kojom se uvjek pokusava omalovaziti ukus i izbor, i uopste njihovo postojanje kod prosjecnog americkog citaoca. Jedna od knjiga koje su vise nego toplo preporucene od ovog lista je roman nekadasnjeg biologa, Barbare Kingsolver "Biblija otrovne masline", koji je kasnije stigao do toga da bude proglasen za knjigu godine u SAD.
Svestenik Natan Prajs seli svoju porodicu, zenu Orleanu i cetiri cerke, iz Betlhema u DZordziji u Kongo, da bi njegove stanovnike okrenuo Hristovoj vjeri. Strogi misionar, zajedno sa pet pretovarenih zena opterecenih slojevima haljina na sebi zbog ogranicenja prtljaga, kao "familija Eskima bucnuta u dzunglu", stize 1959. godine u malo selo Kilanga, noseci "Rjec bozju-koja, srecom, nema nikakvu tezinu". Prica prati istoriju Prajsovih kroz trideset vrlo burnih godina, kroz period kada se "citav svijet okretao oko ose zvane Kongo", uz sve ono sto ta zemlja donosi sama po sebi-neplodno tlo, razne otrovne zivotinje, najezde mrava, poplave, suse. Ruta Mej je najmladja, i prva uspostavlja kontakt sa ovom, za nju ali i ostale Prajsove neobicnom sredinom. Starije od nje su blizankinje Lea i Ada koje nose krivicu i teret od svog rodjenja. Ada boluje od hemiplegije (hemi-pola, plegija-nepokretnost), ne govori, ali je pri tom vrlo inteligenta i odlican ucenik. Cinicna i ironicna, na sve gleda crno-bjelo pronalazeci zato uporiste u bolesti. Lea je opcinjena ocem, tvrdoglava, pomalo muskobanjasta, znatizeljna i poput svoje sestre blizankinje, voli da uci. Najstarija Rahela predstavlja miss-teen kao greskom rodjenu u baptistickoj porodici gdje njeni äkvalitetiö ne mogu da dodju do izrazaja. Svjetle kose u crnoj Africi, iskljucivo brine o svom izgledu, garderobi i uljepsavanju, sto je u Kilangi mora se priznati ogroman posao. Orleana je u svakom smislu zena propovjednika, mirno i tiho prihvata sve sto je (ih) sleduje: äNikada nisam otkrila da li religiju treba da smatramo polisom zivotnog osiguranja ili dozivotnom robijomö. A Ada kaze za majku: äCinilo sa da je naumila da pusti tragediju da izraste iz nje kao losa frizuraö. Onaj koji je uzrok svih desavanja, i jedini koji nema pravo na svoju verziju price, ne zato sto mu se to uskracuje, vec zbog toga sto on nikada ne bi podijelio svoju misiju sa citaocima, je autoritativni i strogi svestenik u potpunosti opterecen Biblijom i sluzenjem Hristu, sa zadatkom da prilagodi i promjeni mjestane i obicaje koje je zatekao.
U stilu dnevnickih zapisa, ili pisama direktno citaocu kao nekom ko treba najbolje da ih razumije, cerke pricaju svoje vidjenje Konga. Dok majka sa ostrva Sanderling retrospektivno pravi uvod u svako novo poglavlje. Kroz sve ovo, promjene kroz koje prolaze, licne i globalne, one na koje mogu da uticu i one koje su sasvim van njihovih moci, Kingslovera sigurno vodi svoje likove, prati njihov razvoj i oblikovanje karaktera. Gradi ih pomocu razlicitih, upecatljivih sitnica, uklopljenih u pojedinacno i cesto sasvim suprotno shvatanje dogadjaja sa kojima su suoceni, sklapajuci za citaoca kompletnu sliku. Postavivsi Prajsove u srediste svjetskih desavanja, problematizuje sve aspekte zivota, kako americke spoljne politike, tako rasnih predrasuda i religije, sto ovaj roman cini vrlo drustveno angazovanim. "Biblija otrovne masline" je u najboljem smislu starinski roman u eri postmodernizma, obogacen upecatljivim humorom i znalacki napisan.
U Americi suvereno vlada institucija zvana bestseler, uslovljena trzisnom ekonomijom u svim oblastima, pa i u kulturi. Knjiga po shvatanju americkih izdavaca treba da zadovolji dva, u njihovom tretmanu sasvim neujednacena kriterijuma-prodaju, prije svega a tek onda i kvalitet. Barbara Kingoslver je na najbolji sjedinila, cini se na prvom mjestu kvalitet kojim je uslovljena i odlicna prodaja."Biblija otrovne masline" je tek jedno od izdanja mlade izdavacke kuce äLagunaö, kojima se trudi da prati svjetske bestseler liste, i na taj nacin uspostavi korak sa svjetom, oslobodjena bilo kakvih urednickih akrobacija.

Vuk Perovic