MILICA JOVANOVIĆ je kao solistkinja Narodnog pozorišta u Beogradu igrala je glavne uloge u brojnim baletskim predstavama: Labudovom jezeru, Silfidama, Kraljici ostrva, Plavoj ptici, Ohridskoj legendi, Đavolima na selu i dr. Gostovala je i na scenama širom sveta: Pariz, Beč, Barselona, Berlin, Tokio, Osaka, Kairo, Aleksandrija... Nakon završetka baletske karijere radila je kao šef baleta i kao balet-majstor repetitor.
Diplomirala je na Državnom institutu pozorišnih umetnosti u Moskvi na Katedri za Metodiku klasičnog baleta. Magistrirala je na istom fakultetu. Objavila sledeće knjige: Pia i Pino Mlakar (1986), Prvih sedamdeset godina. Narodno pozorište u Beogradu (1994) i Dimitrije Palić u našim sećanjima (1997). Bila urednik publikacija Baletske škole Lujo Davičo povodom tridesetogodišnjice i četrdesetogodišnjice njenog postojanja. Od 1966. bavi se kritikom. Sarađivala u časopisima Teatron, Pogledi, Borba, Politika, Politika Ekspres i inostranim američkim i ruskim časopisima. Objavila oko 400 članaka iz oblasti baletske umetnosti.
Član internacionalnih žirija na baletskim konkursima u Moskvi i Varni i Jugoslovenskog baletskog takmičenja u Novom Sadu.
Svoje priloge objavila u Internacionalnoj enciklopediji igre (Oxford University Press, 1998).
01.01.00
Politika 15.03.2000.
KAPITALNO DELO MILICE JOVANOVIĆ
Prva istorija baleta U Biblioteci grada večeras će biti predstavljena prva knjiga o istoriji baleta kod nas, koju je izdavač od ugleda "Klio" uvrstio u svoju elitnu biblioteku "Ars scena", odmah iza Ronalda Harvuda i njegove istorije pozorišta
Nekada balerina, a danas istoričar baleta i ugledni kritičar "Politike", gospođa Milica Jovanović odnedavno je stvaralačkoj biografiji dodala i prvu enciklopediju baleta kod nas "Od igre do scenske umetnosti" - koja će večeras u 19 časova biti predstavljena u Biblioteci grada Beograda.
Stavljajući knjigu "Balet" odmah iza istorije pozorišta Ronalda Harvuda "Ceo svet je pozornica", u novopokrenutoj ediciji "Ars scena", izdavač od ugleda "Klio" i urednik Zoran Hamović, odredili su joj mesto i značaj.
Ovo autorsko delo sa oznakom kapitalno ne samo što je pionirsko u svom žanru - jer će se posle njega istorije baleta lakše i brže pisati ali i objavljivati - nego je i svetionik u tami koji opominje da se protiv beznađa, neznanja i osrednjosti uvek može upotrebiti ubojito oružje: predani rad i perfekcionizam.
Ipak, zašto se tako dugo čekalo na prvu istoriju baleta kod nas?
Godine poleta posle dva svetska rata, već sedamdesetih donela su posustajanje i okretanje leđa baletu, ne samo društva, nego i odgovornih za kulturu. Da je bilo drugačije, ne bi prvi tekst o istoriji baletske kuće pod krovom nacionalnog teatra autorka, sa teškom mukom, uspela da objavi tek 1974. i to u časopisu "Teatron", uz podršku Petra Volka. Preostaloj kulturnoj javnosti i izdavaštvu, balet nije bio ni - u podsvesti!
Da nije bilo tog pionirskog teksta, ko zna da li bi odbranila magistarsku disertaciju u Moskvi o Narodnom pozorištu između dva rata, jer od stranaca se tražilo da imaju objavljene radove ne na ruskom, nego kod kuće, na maternjem jeziku. Iako je pozorište želelo da magistrira, kad se vratila niko nije hteo ni da pročita a kamoli da štampa njenu disertaciju. Za jubijel pedeset godina baleta, nešto kasnije, tekst Milice Jovanović je ušao u izdavački plan BIGZ-a kao kapitalni projekat, ali se rukovostvo kuće raspalo, a rad ostao u fioci.
Milica je nastavila da piše, skuplja podatke, crteže, fotografije, da dopunjuje i rediguje knjigu, ne sumnjajući da će je kad-tad objaviti, ali "to vreme se odužilo na dvadeset godina čekanja". Od tog trenutka kada je objavljena, ima tome bezmalo šest meseci, nije li u međuvremenu rođen neki novi baletski pravac ili pojam, neko novo veliko baletsko ime, koje bi rado uvrstala u knjigu da je sada piše?
Ruski đak
- Knjiga je stara onog trenutka kada izađe, kaže pisac prve istorije baleta kod nas. - A specijalno balet. To je umetnost mladih. Dogodi se da u godini dana neko sazri u veličanstvenog umetnika. Pojavio se novi genijalni igrač Nikolaj Ciskarindze (25 godina), obrazac genijalnosti klasične škole. Da sam znala ranije za njega pomenula bih mu bar ime u knjizi.
Škrta na pohvalama i strogih kriterijuma, pravi ruski đak, Milica Jovanović je bila najšire ruke u svojoj knjizi prema Grčkoj, Sergeju Djagiljevu i Jugoslaviji, ne toliko po značaju koliko iz patriotizma. Jer, "kad Englezi pišu o baletu oni su najveći, takođe, i Francuzi veličaju sebe u svojim knjigama baš kao i Amerikanci, a o jugoslovenskom baletu ni mi nismo mnogo pisali, a kamoli svet".
O fenomenu Djagiljev, kaže:
- Tako nešto više se nikada nije steklo ni u jednom čoveku ni u istoriji baleta!
To je testament
Uverena da balet nije fizika ili hemija, da ima svoje simbole i sredstva izražavanja, snagom činjenica i znanja brani dostojanstvo klasičnog baleta, a uživanje i potrebu za njim rađa kultura, te će smatrati uspehom ako knjiga uputi ljude kako da o ovoj umetnosti razmišljaju.
Perom, Milica Jovanović brani čast kritike i kritičara pišući o baletu na stranicama našeg lista, gledajući uvek istini u oči jer kritički sud, veruje, namenjen je najjačima. Kad nešto bude prećutala, prestaće da piše.
Često se oseti usamljenom, a snagu crpe iz vlastitog osećanja misije, "skromne misije", precizira.
Na kraju pređenog puta i rastanka sa knjigom koju je godinama pripremala uz supruga, profesora Dragana Kažića, prijatelja i saradnika, ostala je sama. Gospodin Kažić nije dočekao izlaženje knjige čijoj je lepoti opreme i fotografija toliko doprineo, dižući je, bez preterivanja, na svetski nivo.
Ovako opremljenih knjiga u ovom rodu nema, kaže autor, možda ima skupljih, ali ovakvih ne.
- To me veseli, jer ovo nije obična knjiga. To je testament!
Dragana Bukumirović
01.01.00
Danas
03.17.2000.
U Biblioteci grada predstavljena knjiga Milice Jovanovic
"Balet - od igre do scenske umetnosti"
Nakon "Istorije pozorista" Ronalda Harvuda, objavljivanjem knjige Milice Jovanovic "Balet - od igre do scenske umetnosti", izdavacka kuca Klio definitivno je "postavila temelje svoje nove edicije Ars scene", ciji je cilj, prema recima urednika Zorana Hamovica, "istrazivanje umetnicke prakse". O istoriji fenomena umetnicke igre, cijim se istrazivanjem Milica Jovanovic vec poduze bavi, na promociji u Biblioteci grada Beograda, preksinoc su govorili Milica Zajcev, Jelena Santic, Nebojsa Bradic, Zoran Hamovic i autor knjige.
- Prelepa spolja, jos lepsa iznutra, najnovija knjiga Milice Jovanovic predstavlja izuzetan autorski I izdavacki poduhvat. U njoj ce te naci sve o istoriji umetnicke igre sto ste zeleli da znate, ali niste imali gde da procitate - istakla je Milica Zajcev, dok je Zoran Hamovic pohvalio krajnju sistematicnost knjige, obilje podataka koje ona nudi kao i cinjenicu da je nastala "iz pera onog ko je balet upoznao i spolja i iznutra".
Poredeci dve postojece skole istorije baleta, rusku I zapadnu, Jelena Santic je u delu Milice Jovanovic, inace ruskog djaka, uocila nacin sagledavanja problema dosledan skoli iz koje izasla, ali i sve odlike metoda zapadnog misljenja sinteze. "Objasnjavajuci za svaki pojedini segment istorije igre drustvene i politicke prilike datog doba, knjiga Milice Jovanovic znacajna je za nas i zbog toga sto prvi put predocavasirokom auditorijumu da je istorija igre istorija civilizacije kao i da je balet od renesanse,kada je nastao, do danas vazan drustveni i umetnicki fenomen", ocenila je Jelena Santic, napominjuci da su u knjizi obradjene i velike kulture koje su balet dovele do vrhunca, kao i baletska dogadjanja na tlu nekadasnje Jugoslavije, do 1991. godine.
Pohvale svih ucesnika promocije dobio je i dizajn knjige, za koji je zasluzan sada pokojni Dragoljub Kazic.
J. T.
