Autobiografija istorije

a traži odgovor na istorijske dileme: na odnose između žrtava i ciljeva; na posledice preglasavanja i nerazumevanja drugih koje su ostavile negativan efekat na demografski bilans Srbije; na pitanja kada ćemo početi misliti uz pomoć racija, a ne samo putem strasti, kada će realno prevladati mitsko, istorijsko?

Srbija je iznutra veoma različito razlomeljena i to: razvojno, ekonomski, socijalno, demografski, pa i psihološki, te je osuđena na međusobno sporazumevanje. Bez toga preglasavanjem jednih na račun drugih vodi samo daljoj podeli Srbije, imaćemo dve ili više Srbija, umesto DRUGAČIJE Srbije, tolerantnije, sklone dogovaranju, sintezi interesa, uvažavanja kolektiviteta na svim nivoima uključiv i jasno prepoznavanje državnosti i nacionalnih interesa Srbije. Na sajtu savremene Srbije piše da nas je sve manje, neravnomerno popunjavamo sopstvene prostore, a nastavalja se i reka odlazećih. Već je skoro pola Srbije u rasejanju, samo polovina još stanuje u svojoj rođenoj zemlji. Kako ove trendove zaustaviti je ključna dilema koja je bila izazov za "Autobiografiju istorije".

Siniša Korica posebno poglavlje posvećuje negovanju doborosusedskih odnosa u regionu i zaključuje da je međusobno ohrabrivanje, jednih kod drugih, pravih i trajnih vrednosti u interesu svih. Nacionalni iteres Hrvatske, pa i Srbije je da živi u miru i spokoju sa svojim prvim susedima ili komšijama. Kako se osloboditi zatrovanih naslaga prošlosti i deo energije, umesto zaštite od "loših" suseda, usmeriti u potencijale i razvoj, pitanje je koje se provlači kroz ovu knjigu. Osloboditi koračanja za budućnost.

Posebno skreće pažnju da živimo u duboko podeljenom svetu u kome dominira tehnološki i ekonomski moćniji Zapad. Dilema je ove istorijske etape ista u državi, kao i u velikim domaćim kompanijama: kako dalje? Komapanije se snašle i priključile jačima, razvijenima, znaju da bi, u međusobnoj konkurenciji, sa njima izgubili trku i nestali sa tržišta. I tako traju. A država? Okleva. Možemo se mi suprostaviti tehnološki moćnijima ako imamo rentu, prirodnu prednost, recimo energiju ili sirovine, a šta ako nemamo? Kako se suprostaviti jačima ili im se priključiti? Dilema je otvorena, autor je samo crtao i ovu vrstu slagalice, a čitaocima prepustio da sami zaključe i pokušaju sastaviti sopstveni mozaik odgovora na izazove istorije i vremena sadašnjih. Kada se težište ekonomskih premućstava premesti sa Zapada prema Istoku ili još dalje prema Dalekom istoku, tada preispitivati i svoju domaću politiku. Bez ovoga ićiće se u obrnutom smeru, što smo uostalom pokušali devedesetih godina prošlog veka, pa znamo kako smo prošli. Srbija se, baš u tom periodu, demografski smanjivala i ubrzano raseljavala. I to ima svoje granice. U istoriji su neki mali narodi potpuno nestali, tragičan je to zaključak koji je teško i izgovoriti, a kamoli zamisliti. Saborna zvona svih institucija u Srbiji treba da zazvone na uzbunu: zaustaviti i (za)okrenuti negativne trendove - proređivanja Srbije ili što je isto učiniti zemlju Srbiju atraktivnom za njeno sopstveno stanovništvo.