Aurine senke

Izdavač: Rad

Čuda se rastvaraju u znakovima društvenosti i mnogih znanja koja se čak ni ne isključuju međusobno, a herojstvo uma postaje stvar arheologije i muzeja duha. Moć je konačno sama, bez potrebe da se legitimiše iz osnova nekakve metafizičke istine, smisla ili neporecive objave; ona se švercuje, ali funkcioniše. Karte su izmešane, a svetaštvo i herojstvo su izgubili tlo pod nogama, i svaki razlog koji bi ih zasnovao, nužno se raspada pred mnoštvom protivrazloga u odsustvu jednog tvrdog, koji bi se mogao podneti i s kojim bi se moglo rvati. Otuda su heroj

i jedne paroidne istorije, heroji komedije koji se menjaju sa promenama ukusa, trenda, stila, koji se skidaju sa scene hitrije nego maske glumaca posle predstave.

Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti


				1999; Broširani povez; latinica; 20 cm; 109 str.;

rasprodato

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Aurine senke

Jovan Zivlak (autor)

rasprodato

i jedne paroidne istorije, heroji komedije koji se menjaju sa promenama ukusa, trenda, stila, koji se skidaju sa scene hitrije nego maske glumaca posle predstave.

Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti

Izdavač: Rad; 1999; Broširani povez; latinica; 20 cm; 109 str.;

Biografija
Prikaz

Jovan Zivlak

Jovan Zivlak (1947, Nakovo). Školovao se u Kikindi i u Novom Sadu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu na odseku za Srpski jezik i knjizevnost.

O književnom delu Jovana Zivlaka napisan je veliki broj eseja, studija, jedna monografija i jedan magistarski rad; i veliki broj bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu. Piše poeziju, esej , književnu i likovnu kritiku.

Knjige pesama:
Brodar (1969), Večernja škola (1974), Čestar (1977), Tronožac (1979), Čekrk (1983), Napev (1989), Zimski izveštaj (izbor, 1989), Čegrtuša (1991), Obretenje (izbor, 1993, 1994, 1995). Ostrvo, 2001.

Knjige eseja:
Jedenje knjige (1996), Aurine senke (1999).

Pesničke knjige u prevodu:
Trepied (francuski, 1981), Penge (mađarski, 1984), Trinožnik (makedonski, 1985), Zol gostin (makedonski, 1991), Il cuore del mascalazone (italijanski, 1994), Zly host (slovački, 1997), Penitenta (rumunski, 1998) i Poemes choisis (francuski, 1999).

Zastupljen u svim bitnijim antologijama srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Pesme mu prevođene u mnogim stranim časopisima od engleskog, italijanskog, poljskog, nemačkog, francuskog do kineskog i japanskog.O pesništvu Jovana Zivlaka održan je simpozijum u Novom Sadu 2002. godine.

Priredio knjige:
Jovan Dučić: Pesme (izbor, pogovor, bibliografija, hronologija), Kairos, 1996; Dušan Vasiljev: Pesme ( izbor, pogovor, bibliografija, hronologija), Kairos, 2000; Danilo Kiš: Autopoetike , eseji ( izbor, pogovor), Svetovi, 1999; Milorad Pavić: Panonske legende, priče ( izbor, pogovor), Draganić, 2000; Laza Kostić : Među javom i med snom, pesme ( izbor i pogovor), UIKJ , 2001.

Književne nagrade:
Mlada Struga 1974; Pavle Marković Adamov ( poezija),1992; Kruna Despota Stefana Lazarevića (poezija), 1993; Stanislav Vinaver (Jedenje knjige, esej), 1995; Dušan Vasiljev (poezija), 1997; Nagrada Zlatna značka KPZ Srbije (književnost i izdavaštvo), 1998. i Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (Aurine senke, esej), 1999; Nagrada Stevan Pešić (celokupno delo), 2001. Oktobarska nagrada grada Novog Sada ( književnost), 2001 i Milica Stojadinović Srpkinja( poezija), 2003.

01.01.00

Glas javnosti
19.12.1999.
Jovan Zivlak, pesnik, o proroštvu, jeziku, strahu...
Pesnik je vrsta osetljivog bića
Lirizacija sveta je propast sveta. Moja poezija govori u mom jeziku. Nemam negativno osećanje prema francuskoj kulturi
"Aurina senka", eseji čitanja i sećanja Jovana Zivlaka, objavljeni su nedavno u biblioteci "Pečat"("Rad"). Uporedo su na francuskom objavljene "Poemes choisis" (izabrane pesme) ovog pesnika koji je i urednik novosadskih "Svetova".
Pripadate onima koji sa strepnjom, ali i sa ubedljivošću ne veruju u moć književnosti...
- Ne verujem duboko raspojasanim lirskim tipovima! Lirizacija sveta je propast sveta jer govori supstencijalne laži o svetu... Svet je u suštini zver!
Zašto onda pišete, čemu pesništvo?
- Književnost je moja unutrašnja religija. Kao izlazak sunca, drvo...
U jednom eseju kažete "Svet nije naš dom"...
- Živimo suštinski paradoks. Budući da nismo svet, mi ga prisvajamo preko jezika, a s jezikom moramo biti oprezni. Mi imamo predstavu da smo sapripadni svetu, da svet sa nekom otvorenošću pristaje na naše prisustvo.
Izabrane pesme su Vam objavljene na francuskom. Laska li Vam to u ovim vremenima?
- Francuska je velika kultura i ja nemam nikakvo negativno osećanje prema toj činjenici. Ali sklon sam da relativizujem... Ono u čemu moja poezija govori je moj jezik.
Jezik pesimiste?
- Pa i renesansa je bila dvosmislena u svom osećanju optimizma. Ona jeste projektovala jednu skoro obogatvorenu sliku čoveka, ali setite se, istovremeno postoji jedan Makijaveli koji govori o moći. A to nije nikakva optimistična knjiga, ona je kao i njen pisac svesna realnosti.
Kao Kafka u ovom veku?
- Da. U modernom smislu, ovom našem, Kafka je jedan od najdrastičnijih proroka tamnog horizonta ljudskog opstanka.
I Vi ste prorok u jednoj svojoj pesmi?
- Napisao sam pesmu osamdesetih godina koja je slika onoga što se desilo pre nekoliko meseci. Pesma se zove "Tu" i govori o bombama iznad Novog Sada, raketama... Jezik nas prestiže, on govori umesto nas. Na izvestan način, pesnici su proroci koji po izvesnim nalozima jezika izgovaraju istinu koje tog trenutka ni sami nisu svesni, niti je razumeju.
Da li je strah jedini imenitelj sveta?
- Apsolutno. LJudi mogu mnogo više da izdrže nego životinje, one su nežnije od nas. NJih strah ubija. Setite se dinosaurusa...
Kakav je strah pesnika?
- Pesnik je vrsta osetljivog bića, ne lirskog, jer liričare prezirem... Pesnik je onaj koji raščlanjuje strah, izručuje ga pred ljude da bi mogli da shvate gde žive.
O. Đurđević