Arhetipski svet Desanke Maksimović

05.07.03 Politika

Dr Ivan Nastović, renomirani psiholog, psihoterapeut, doktor psihologije, napisao je studiju o arhetipskom svetu Desanke Maksimović, o izvorištu njenih psiholoških motiva i umetničkih podsticaja, knjigu koja je ispunjena svetlim razumevanjem i dubokom odanošću delu naše znamenite pesnikinje. Srpska književna kritika i istorija književnosti mogu biti zahvalne piscu ove knjige na bogatoj analizi arhetipskog sveta naše pesnikinje.

Čar koju osećamo čitajući knjigu dr Nastovića možda ima izvorište i u tome što ovaj pisac obnavlja neosporno bitnu vezu pisca i dela, ističući normalno uviđanje da "delo proističe iz pesnika, a pesnika shvatamo iz njegovog stvaralačkog dela" (Nastović, str. 159). To je bilo neophodno reći s obzirom na mnoštvo književnih teorija koje su prohujale u toku 20. veka, koje su u protivljenju tzv. biografskoj kritici u književnosti potiskivale u tamu jedan deo te veze pisac – delo, to jest pisca. Pa je nekako izlazilo da se delo samo piše, da postoji, kako bi Vinaver rekao, mesečina bez meseca, reč bez stvaraoca reči, stil bez stilista! Dr Nastović, razume se, svoja opažanja o ovoj problematici izlaže veoma obazrivo, ne zatvarajući probleme u definicije, pokazujući visoku, oplemenjenu obzirnost prema beskrajnom nizu mogućnosti, spektru mogućnosti, koje lebde pred svakom ozbiljnom analizom umetničkih fenomena. Ovaj istraživač, primenjujući metod dubinske psihološke analize, jednostavno i skromno kaže u svom Epilogu, na kraju knjige, citirajući Frojda: da su pesnici dragoceni saveznici psihologije, da njihova svedočanstva treba visoko ceniti, jer "oni mnogo više znaju o stvarima između neba i zemlje nego što naše znanje školsko i sanja". Ono, dodaje dr Nastović, predstavlja osnovni razlog što su pesnici stalno bili preteče nauke, pa i naučne psihologije", jer su "njihova znanja i saznanja poticala iz onoga što je nadlično, arhetipsko u njima" (Nastović, str. 157).

Zakonik cara Dušana

Analiza koju je pisac ove knjige razvio usredsređena je na tri, ako smemo reći, težišna elementa arhetipskog sveta Desanke Maksimović: prvi je jedna Vizija iz detinjstva Desanke Maksimović, drugi je jedan San pesnikinje o crnom psu, i treći – poema "Tražim pomilovanje".

Celokupna analiza poeme "Tražim pomilovanje", možemo reći, baca snažno svetlo na prirodu onog što se tautološki kaže za nekoga ko je pesnik da je pravi pesnik. Šta je pravi pesnik? Ova analiza čoveka visoke struke u psihologiji pokazuje da u onome koji nosi oznaku pravi pesnik postoje unutrašnje snage koje čine neminovnost pravog pesnika. To "unutarnje moranje" da se iskaže ono što se u sebi nosi, dr Nastović ubedljivo argumentuje odnosom prema onima koji misle: da nije bilo Zakonika cara Dušana – ne bi bilo ni dela "Tražim pomilovanje". "Koliko je ljudi pročitalo Dušanov zakonik a među njima je bilo ne malo i pesnika, a nikom nije palo na pamet da nešto slično napiše, jer ne može ništa da se rodi, što posebno važi za umetnike, ako to u umetniku nije prisutno; samo se čaka sretan trenutak da ono što je u njemu, odnosno u nesvesnom delu njegove ličnosti izađe na svetlo dana" (Nastović, str. 120).

Istinski pesnik, prema tome, sluša poruke iz svog duševnog jezgra, iz arhetipske osnove, koja mu "javlja" koji su pokreti njegovog izraza neumitni, neizbežni da bi se to jezgro javilo kao novost u svetu vrednosti. Celu svoju analizu poeme "Tražim pomilovanje" u svetlu dubinske psihologije pisac ove knjige razvio je na kontrastu cara Dušana kao Velikog oca i pesnikinje kao Velike majke. Car je u ovoj poemi simbol Zakona kao izraza potrebe jedne države zaredom; govoreći u pesmi "O praštanju" da nije Bog da prašta jer je zarobljen zakonima koje je sam propisao, car Dušan ovde jeste simbol arhetipa oca i arhetipa vladara, za razliku od pesnikinje koja je simbol arhetipa Velike majke koja sluša zakone svoga srca i traži pomilovanje za sve: i za krive i za grešne, za one koji misle da su krivi, i za one koji to ne misle.

Čari iracionalnog

Ponovićemo ovde samo rezime analize dr Nastovića, koji obuhvata i sažima težišnu problematiku poeme. Analiza poeme Desanke Maksimović "Tražim pomilovanje" u svetlu Jungove analitičke psihologije, odnosno njegove psihologije snova, arhetipa Velike majke i arhetipa Velikog oca, otkrila je dubinski psihološki smisao, ovog psihološki gledano, vizionarskog dela, u kome je pesnikinja, sa pozicije arhetipa Velike majke... ponudila model kako savremeni čovek i čovek uopšte može biti bliži Čoveku, a da ostane svoj, kao što je to uspelo Desanki Maksimović" (Nastović, str. 152). Duh celog ovog dela je analiza borbe opštosti i humanosti, pravila i pojedinačnih života.

Ako bismo pokušali da svedemo zaključne redove vrednosti ove lepe i sublimne studije, sa svešću da nećemo reći glavno, onda bi ti redovi mogli ovako izgledati: "Arhetipski svet Desanke Maksimović" je delo visokog reda, istraživački strogo i pregledno, a istovremeno u domenu duha nijanse, raskriljenog za fine treptaje pesničke senzibilnosti koja temeljnom doživljaju čoveka i sveta nalazi tačan izraz. Dr Nastović je u svojoj knjizi otkrio prolaze do one svetlosti koja dopire sa izvorišta unutrašnjeg života pesnikinje, koju bismo mogli slikom označiti kao veliku milost za život. Život, koji stalno ranjavan i pod pritiscima gvozdenih pravila zakona i reda, nalazi načine da se razlista i teče u bezbroj smerova i oblika, često ojačan, osnažen količinom prepreka koje je imao savladati od izvora ka ušću.

Slažući se potpuno sa kratkom i izuzetno preciznom ocenom profesora dr Nikole Miloševića u predgovoru ove knjige, da je na javni čas iz dubinske psihologije primenjen na analizu književnika i njegovog dela, možemo reći da je knjiga na sjajan način potvrdila i jednu staru istinu da je najbolja ona misao i poezija koja polazi od nje, iz njenog jezgra, granajući se ka zahtevima koji iz tog pristupa proističu. Pisana besprekorno jasnim jezikom, ona u izvesnoj meri obnavlja interesovanje za čari iracionalnog života književniku, koji je velika škola mašte, duha i znanja o životu, ne samo o književnosti. Skromnost koju možemo označiti i intelektualnom kondicijom visokog stepena, sažeta u rečima holandskog slikara Van Ajka: "Toliko se moglo", kazuje nam da je reč o čistoti jednog intelekta kojem je stalo jedino do same stvari, do rezultata.

Miroslav EGERIĆ

26.03.03 Politika

DVE NOVE KNJIGE "PROMETEJA"
Snovi Desanke Maksimović
Dubinska psihoanaliza stihova poznate pesnikinje iz pera Ivana Nastovića. – Vasilij Đ. Krestić o "jugoslovenstvu" Štrosmajera

U okviru Dana izdavačke kuće "Prometej" iz Novog Sada juče su u Rimskoj dvorani predstavljene dve najnovije knjige iz različitih, stručno i naučno profilisanih edicija "Prometeja". Prva, "Arhetipski svet Desanke Maksimović" Ivana Nastovića pripada biblioteci "Psihoterapijske studije", dok druga, "Biskup Štrosmajer u svetlu novih izvora" Vasilija Đ. Krestića, obogaćuje biblioteku "Istorija".

"Arhetipski svet Desanke Maksimović" (podnaslov "Dubinsko-psihološki eseji") predstavlja, prema rečima akademika Nikole Miloševića , koji je napisao i predgovor, plod nastojanja da se pokaže kako u ispitivanju psihologije stvaraoca i psihologije stvaranja valja koristiti dubinsko-psihološki metod u pravom i punom smislu te reči.

Poeziju Desanke Maksimović Ivan Nastović, naš ugledni psiholog i psihoterapeut, autor, pored drugih, i knjige "Psihologija snova i njihovo tumačenje" (dva izdanja, "Prometej"), posmatra trodimenzionalno, kaže Milošević, u svetlu individualnog, kolektivnog, i familijarnog nesvesnog (Frojd-Jung-Sondi). A sve to u potpunom saglasju i sa nekim najvrednijim tekovinama savremene nauke o književnosti.

Rasprava sadrži tri dubinsko-psihološka eseja: prvi se bavi, objašnjava akademik Nikola Milošević, analizom jedne vizije iz detinjstva Desanke Maksimović, drugi analizom jednog njenog sna o crnom psu, i treći analizom poeme "Tražim pomilovanje". Knjiga, "Arhetipski svet Desanke Maksimović" pisana je, podvlači Milošević, odnegovanim književnim jezikom, kristalno jasno i logično, pa predstavlja i svojevrsni "javni čas iz dubinske psihologije i književnog jezika".

Autor Ivan Nastović rekao je juče da se pod maskom psihologije analiziraju književna dela, i da te takozvane psihološke studije sadrže vrlo malo psihologije, a još manje dubinsko psihološkog. Utoliko je za njega bio izazov da kroz dubinsku psihološku analizu Desankine poeme "Tražim pomilovanje" pokaže kako je veliko umetničko delo neophodno analizirati trodimenzionalno. Nastović je na pitanje Zorana Kolundžije, direktora i vlasnika "Prometeja", čije bi književno delo moglo biti analizirano na isti način, odgovorio: "Laza Kostić, Crnjanski.."..

Knjiga "Biskup Štrosmajer u svetlu novih izvora" Vasilija Đ. Krestića bavi se, kako je kazao Kolundžija, silaskom u najdublje slojeve naše moderne istorije, i mnoge činjenice će u svetlosti ovih saznanja morati da budu preispitane. Ova nevelika studija koja ima značaj velike monografije, ocenio je Kolundžija, iznosi nove elemente oko toga kako je kreirano i nastalo jugoslovenstvo. Vasilije Đ. Krestić je svojim proučavanjima u ovom delu demistifikovao nekadašnju "svetinju jugoslovenstva" Josipa Juraja Štrosmajera, dokazujući o da je on pod firmom jugoslovenstva krio svoje hrvatstvo, pa i velikohrvatstvo.

Štrosmajer je bio izuzetno tvrdi rimokatolički biskup, kroatocentrista prvoga reda, pa čak i neprijatni antijudaista, kazao je juče Krestić, a u Zagrebu upravo objavljena tajna prepiska Štrosmajera sa papskim nuncijem Vanutelijem iz Beča eklatantna je potvrda te tvrdnje. Krestić je rekao da su posle knjige "Biskup Štrosmajer u svetlu novih izvora" prestali napadi na njega da je srpski nacionalista i šovinista, i dodao da nije protiv jugoslovenstva ako je ono iskreno i pravo, kao što je bilo ono Jovana Jovanovića Zmaja, ili mnogih značajnih Hrvata, ali jeste protiv lažnog Štrosmajerovog.

A. Cvijić