Arcueil

Aleksandar Bečanović (autor)

Arcueil

najavljeno

rcueil (Arkej), mirno predgrađe Pariza, na Uskrs 1768. godine postalo je poprište skandala koji je brzo dospeo u francusku štampu i umalo doživeo epilog na sudu. Markiz de Sad domamio je u svoju vilu u Arcueilu prosjakinju i udovicu Rose Keller da bi je podvrgnuo sadističkom tretmanu bičem i raznolikim oblicima seksualnog iživljavanja. Nesrećna žena je uspela da pobegne iz jazbine Božanstvenog Markiza i da se dokopa slobode, policije i medija. Da li se sve odigralo baš tako? Možda je Rose Keller bila prostitutka koju je Markiz de Sad unajmio da odigra ulogu u njegovom surovom pozorištu bez publike?

Možda je Markiz de Sad samo žrtva lažnih zaštitnika državnog morala, baš kao Sokrat? Na ova pitanja možete potražiti odgovore u romanu Aleksandra Bečanovića, ali nije sigurno da ćete ih pronaći.
Bečanović je napisao majstorski omaž Markizu de Sadu, pre svega kao velikom stilisti, sklapajući svoj iluzorni almanah od raznorodnih tekstova koji nam iz različitih uglova, kroz smenjivanje pripovedačkih registara, osvetljavaju čudnovati događaj u Arcueilu – snopovi svetlosti se ukrštaju na sceni, ali markiz ipak ostaje u misterioznoj tami.
Osnovni tok priče predstavlja igru fantazije u kojoj Markiz de Sad varira scene budućih bahanalija sa Rose u ulozi žrtve, kao da umesto na pozornici organizuje probe pozorišne predstave u sopstvenoj glavi – i ima nešto od stilske otmenosti najboljih proznih stranica samog markiza, nešto starinsko u najboljem smislu te reči. Razbijajući lineranost glavnog pripovednog toka drugim formama kao što su novinski članak, prepiska ili pozorišna kritika, smenjujući raznolike stilove, suprotstavljajući različita gledišta o istom događaju, Bečanović vešto komponuje proznu celinu po uzoru na umetnost fuge Johana Sebastijana Baha (čije kompozicije autor blasfemično preporučuje kao soundtrack za čitanje romana).
Stvaralačka igra variranja istog motiva, uzbudljivo žongliranje interpretacijama događaja koji se zaista zbio u onome što nazivamo istorijom, izmestiće čitaoca iz udobne fotelje izvesnosti u koju ga je smestila poplava raznih proizvoda koji se lažno izdaju za prozu. Konačnu istinu ne možemo posedovati, nema izvesnosti ni sigurnosti, nema uljuljkivanja u čitalačkom dremežu; „Arcueil“ od nas traži napregnutu pažnju, jer oživljavanje zauvek minulih događaja, vremena i likova nije zabava za olinjalu maštu, već opasno prizivanje aveti i sena iz mutnog bezdana prošlosti, davanje milosti uobličenja polubićima koja lebde na poroznoj granici između arhivskih dokumenata i izmaglice svesti, između iluzije i stvarnosti.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Levo krilo; 2015; Broširani povez; latinica; 20 cm; 108 str.; 978-86-89225-17-4;