Pričati o posebnim književnim odlikama savremene meksičke proze kao o nečem izdvojenom i potpuno osobenom, u odnosu na celokupnu književnost XX veka, nemoguće je. Naime, duh vremena ili, preciznije rečeno, ukus vremena naše epohe učinio je svoje. Sve ono što i u pogledu sadržaja i forme krasi najnoviju rusku, špansku, srpsku ili bilo čiju drugu priču može se prepoznati i u savremenoj meksičkoj priči. Teme pripovedaka stare su i poznate. Govore o svim onim uzrocima koji motivišu ljudsko ponašanje: o nemogućnosti komunikacije, ljudskoj otuđenosti, usamljenosti; zatim o ljubavi, strahu, slobodi, potrazi za identitetom; o idealima, onostranom, o veri u neki bolji svet. I u pripovedačkoj gr
ađi mogu se uočiti odlike svojstvene celokupnoj prozi XX veka: forma je fleksibilna, otvorena, a priča ponekad deluje kao naizgled beznačajan, slučajno izabran fragment iz života glavnog junaka. Pripovedač se suprotstavlja lažnom realizmu odbacujući jedan spoljni svet u potpunosti određen sistemom zakona, principa, uzročno-posledičnih odnosa, jednostavne psihologije i jasne kartografije i otkriva nam ustrojstvo nekih drugih svetova koji nalaze pribežište u podsvesti, snovima ili duhu; uz vremensku redukciju prisutna je trijada introspekcije, unutrašnjeg monologa i retrospektive.
Ostali naslovi iz oblasti: Antologije, monografije , , Pripovetke
Izdavač: Clio; 2. izdanje, 1998; Broširani povez; latinica; 140 str.;
