Antigonin zahtev

Džudit Batler (autor)

Antigonin zahtev

rasprodato

O Antigoni sam počela da razmišljam pre nekoliko godina pitajući se šta se dogodilo sa onim feminističkim nastojanjima u suprotstavljanju i pružanju otpora državi. Učinilo mi se da bi Antigona mogla da funkcioniše kao kontrafigura smeru za koji su se zalagale neke feministkinje u poslednje vreme tražeći podršku i autoritet države u implementiranju ciljeva feminističke politike. Izgleda da se nasleđe Antigoninog otpora izgubilo u savremenim nastojanjima da se politička opozicija preinači u legalnu tužbu i da se zahteva legitiman pristanak države na feminističke zahteve.

Doista, Antigona se brani i veliča, kao što to čini, na primer, Lis Irigaraj (Luce Irigaray), kao princip ženskog otpora državnosti i kao primer antiautoritarizma. Ali, ko je Antigona koju sam htela da upotrebim kao primer određenog feminističkog impulsa? Postoji naravno Antigona iz istoimene Sofoklove drame i ta je Antigona, naposletku, fikcija, takva koja sebi ne dopušta lako da se od nje napravi primer koji bi neko sledio bez rizika da i sam sklizne u irealno. A ipak, to mnoge nije sprečilo da je predstave na takav način. Hegel (Hegel) je njenu poziciju upotrebio za prelaz od vladavine matrijarhata ka vladavini patrijarhata, ali takođe i za princip srodstva. A Lis Irigaraj, iako kolebljiva u pogledu Antigonine reprezentativne funkcije, takođe insistira na tome da: njen primer uvek zavređuje da se ponovno promišlja i kao istorijska figura i kao identitet i identifikacija za mnoge devojke i žene koje žive danas. Zbog ovakvog promišljanja, Antigonu moramo da apstrahujemo od zavodljivih, ograničavajućih diskursa i da poslušamo šta ima da nam kaže o vladavini i polisu, poretku i njegovim zakonima.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Feminizam , Ženske studije , Psihoanaliza
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

Izdavač: Centar za ženske studije; 2007; Broširani povez; latinica; 22 cm; 84 str.; 978-86-86513-03-8;