Sakagući Ango je rođen u Niigati, u vrlo bogatoj porodici, kao dvanaesto od trinaestoro dece. Diplomirao je indijsku filosofiju. Bio je jedan od vrlo retkih pisaca kome su život i književnost predstavljali jedno te isto. Kako je živeo tako je i pisao, a kako je pisao tako je i živeo. Temperamentan u životu, bio je nagao i prevrtljiv i u izrazu: rečenice su mu često kratke i isprekidane, pune kontradikcija, apsurda i paradoksa. Smatrao je da je lepota neposredna, a da lepota koja traži posrednika – recimo, istoriju – da bi se mogla razumeti, nije istinska lepota. To isto važi i za umetnost, za koju „ne postoje državne granice”.
Takvim viđenjem umetnosti i lepoga Sakagući ruši onu barijeru (stvaranu ponekad i veštački) koja je uvek stajala između Istoka i Zapada. A to je ujedno i izazov stranom čitaocu: „Ja sam pre svega čovek, pa tek onda Japanac – i kao takvog prihvatite me ili odbacite, već kako vam se sviđa!”