Andrej Rubljov

23.04.05 Danas

Prva asocijacija kad pomislim na Rubljova je naravno, istoimeni film koji je 1966. režirao jedan od najvećih režisera u istoriji kinematografije Andrej Tarkovski. Inače, fim je 1969. prikazan u Kanu, gde je proglašen remek-delom i ‘’filmom nad filmovima’’, kako reče neko iz žirija.
Ali nećemo sad o filmu.
Inicijativnu kapislu Tarkovskom, dao je roman "Andrej Rubljov" Vladimira Pribitkova (malo se o njemu zna!), mada to i nije roman, bar ne u klasičnom smislu. Iako je vezana za Rubljova i njegovo žitije, a znamo da je on najvažniji srednjevekovni ikonopisac, bar kad je pravoslavlje i pravoslavna kultura u pitanju, ova knjiga sadrži i neke druge prednosti, jer daje i istorijski kontekst Rusije u XV veku.
Pribitkov istovremeno oslikava i stanja po manastirima i stanje u državi. Manastirski deo knjige nije okrenut samo prema Rubljovu i njegovom radu, već otvara i neka druga, važna imena na polju ikonopisa, Nikona, Danila, a da, i Teofana Grka, koji je Rubljovu bio neka vrsta učitelja i bliskog saradnika.
Istomišljenika, pre svega.
Rubljov nije samo ikonopisac-slikar, on je najpre, monah, i njegov problem i jeste kako uskladiti te dve, naizgled, krajnosti. Njegov put je težak i mučenički, ali on se tome ne protivi, već ga prihvata, tako reći, otvorenih ruku (valjda).
Ova knjiga otvara dosta.
U njoj se prepliću i istorija i umetnost i nada i traženje. Treba reći, da Pribitkov u svoj roman uvlači i svoj pogled na istoriju umetnosti, čak ponekad o njoj i raspravlja i komentariše.
Pisac ovog štiva, iako ne priča o savremenom i nama bliskom (ipak je to XV vek!) , ipak uspeva, da tako kažem, da osavremeni priču. I njegova proza nije onog tipa, duga rečenica, tačka, duga rečenica, tačka, naprotiv, njegova rečenica je ‘’razbijena’’, ali je i jasna i koncizna.
Ume da drži rečenicu, a to je za pisca najvažnije. Da, najvažnije.
Vraćam se na početak. Na koricama ovog izdanja piše, ‘’knjiga po kojoj je Tarkovski snimio najpoznatiji ruski film’’. Za razliku od filma, ovaj roman sigurno (a vi kao to ne znate!) nije najpoznatiji ruski roman, ali zašto bi i bio. Film nije roman, ili roman nije film, kako se već kaže.
Ali nije ni bitno. A šta je onda bitno? E pa, bitno je da pročitate knjigu, ako niste već pogledali film (a trebalo bi da jeste!). Ili još bolje, i da pogledate film i da pročitate knjigu.
Nećete promašiti.

Marko Krstić