Andrej Kožuhov

nalnim engleskim naslovom The Career of a Nihilist („Život jednog nihiliste“), on predstavlja jedinstvenu knjigu u kojoj su ruski revolucionari, u Zapadnoj Evropi poznati gotovo isključivo kao „nihilisti“, prikazani u svoj svojoj veličini, sa svojim mislima i osećanjima, na krajnje uverljiv i istinit način. U liku, pak, glavnog junaka, prepoznajemo samog autora – upravo je svoje misli i osećanja, svoje brige i radosti iskazao Stepnjak opisujući Andreja Kožuhova.
Ovi autobiografski elementi daju romanu osobenu verodostojnost. Kao i Andrej, i sam Stepnjak je prelazio granicu ilegalno, kao i Andrej vršio propagandu u peterburškim radničkim krugovima i pripremao atentat opraštajući se od voljene žene, od života. Kao i Stepnjak, i Andrej je mogao pisati svojo ženi o „sreći pod pretnjom opasnosti, o sreći koju donosi učešće u borbi“, ili savetovati jednoj drugarici da „ostane verna sebi „ i tako nikad ne oseti kajanje, što „donosi jedinu pravu sreću u životu“.
Ali, naravno, roman „Andrej Kožuhov“ nije obična autobiografija. Kao pravi umetnik, Stepnjak je u svom romanu prikazao psihologiju junaštva i posvećenosti, tako karakteristične osobine za ruske revolucionare-narodnjake. Naravno, u ruskoj književnosti postoje veći majstori pisane reči od Stepnjaka. Ali u knjigama Stepnjaka postoji osoben emocionalni naboj, koji neodoljivo deluje na čitaoca, očarava ga. Na koncu, za Stepnjaka su njegove knjige – njegovo oružje. U nemogućnosti da drugačije deluje, on je svu energiju, sve propagandne sposobnosti, sav žar borca uneo u svoja dela. Ne slučajno on u jednom članku citira reči italijanskog pisca F. D. Gveracija, kazanim o knjizi koju je napisao dok je sedeo u zatvoru: ""Napisao sam ovu knjigu, jer nisam mogao drugačije da učestvujem u odlučujućoj borbi protiv italijanskih neprijatelja"".
Ove reči Gveracija Stepnjak bi komotno mogao i sebi da pripiše. Upravo zato njegove knjige ostavljaju tako upečatljiv utisak na čitaoca. I u tome što su pod uticajem njegovih knjiga ljudi išli u revoluciju, ne posvećujući joj samo svoje slobodne večeri, nego i čitav svoj život, mi vidimo da su njegove knjige zaista postale oružje u borbi sa samodržavljem.
U romanu postoji glava „Preobražena"", u kojoj je sa potresnom snagom i verodostojnošću prikazano kako se u mladoj duši dešava sazrevanje likova. Tanja Repina je dugo osećala simpatije prema revolucionarima, ali je tek sad, pod uticajem priče o nesebičnom podvigu revolucionara koji je spasao život druga rizikujući svoj, odlučila da krene u borbu.
Dugogodišnje iskustvo u propagandi, ne samo posmatranje takvih slučajeva, nego i proživljanje, pomogli su umetniku da opiše takvu duševnu krizu neverovatno duboko i istinoljubivo. „Doživljaj ili knjiga, živa reč ili zarazni primer, tužna priča sadašnjosti ili svetla luča budućnosti – sve može da bude povod za fatalnu krizu. Kroz druge on proživljava silan duševni potres, kod drugih se otkrivaju duboki izvori srca kao u snu, nežnim dodirom drugarske ruke. U svakom slučaju, svi koji su odlučili da idu na život ili smrt zbog takve stvari moraju da prožive prekretnicu. . . ""
Takva „prekretnica"" u životu mnogih bilo je čitanje romana „Andrej Kožuhov.“
Ruska verzija ovog romana, naslovljena po glavnom junaku, objavljena je u Ženevi 1898, ubrzo nakon Stepnjakove smrti, ispunjavajući time njegove snove da mu dela budu objavljena i na maternjem jeziku. Prevod na ruski uradila je njegova supruga Fani, uz pomoć ženevske grupe „Oslobođenje rada“ (Vera Zasulič je još za života Stepnjaka, 1890. godine prevela i objavila četiri poglavlja iz trećeg dela romana) i korekturu Petra Kropotkina.

I mic po mic, u malim količinama – od po desetak, dvadesetak primeraka – roman je počeo da se ilegalno distribuira u Rusiju...