Ana Li - roman u dva dela

Dojna Galić Bar (autor)

Ana Li - roman u dva dela

rasprodato

Prave slike i oblici istorijskog pamćenja i njihovih kasnijih uticaja na budućnost na nalaze se isključivo i samo u istorijskim događajima kakve nam zvanična verzija istorije nudi. Stvarnija slika jednog istorijskog perioda postulirana je mnogo više unutar diskurzivnog sistema, koji nam omogućava da predstavimo prošle događaje kao sadašnje istorijske činjenice. Život i misija prvog samoproglašenog mesije, žene - Ane Li, njenog života u Engleskoj i puta u „obećanu zemlju" Ameriku gde osniva jednu od najvećih verskih zajednica - koloniju Šejkera osnovna je dramaturška i semantička okosnica istoimenog romana Dojne Galić Bar.

Ali ličnost veoma složene psihološke konstitucije, kakva zaista jeste Ana Li, u snažnom osećanju udvajanja dolazi u poziciju projektovane slike o sebi, opisane u romanu znatnom psihološkom uzbudljivošću i osećajem za nijanse, pogotovu u kasnijim poglavljima romana kada projektovanje doživljaja i duševnih stanja na fizička stanja i fizičke zakonomernosti, obogaćuje fabulu ali i dramaturgiju uzajamnosti između junaka romana. Samim tim svi likovi koji se dotiču Anine misije neminovno bivaju i njoj podređeni, direktno ili posredno, što ovaj roman značajno odmiče od ideje romansirane biografije, kakvim se može na prvi pogled učiniti. Ana Li je nešto mnogo više; uspeo pokušaj da se dosegnu granice ljudske egzistencije, mržnje i ljubavi, emanacija Boga u mislima i delima... što rezulitra romanesknom i književnom zavodljivošću ali i, što je važnije, Dojna Galić Bar stvara homogen i celovit misaoni sitem, kako književnih likova tako i romana u celini. U temelju romana o duboko individualizovanom, subjektivno-patološkom doživljaju vere počiva smisleni kontrapunkt - sumnja, koja se proteže na osnovne misaone refleksije glavnih književnih likova, („Ti si bolesna, čedo, od najgore bolesti čovečanstva, a to je sumnja u Hrista i njegovu moć!" - razgovor između Ane Li i njene majke). Prevazilaženje sumnje je glavni put za konstituisanje celovite ličnosti koja se, u slučaju Ane Li, Džejmsa Vitekera i Šejkera, pretvara u dogmu i isključivost dok, u slučaju sestara Benet, Lore, Pjera, Georga, sumnja postaje samo potvrda ljudske strane njihove ličnosti. Sa sigurnošću možemo tvrditi da je Dojna Galić Bar namerno posle temeljnog postuliranja likova i radnje ostavila smislu da se sam razvija u pravcu sticanja iskustveno profilisanog identiteta i integriteta svake ličnosti ponaosob.

Melanholične i tragične senke koje se u naznakama javljaju u prvim Anim fascinacijama ljubavlju i tajnama emotivnog tkanja muško-ženskih odnosa i života, pogotovu njegove socijalno-društvene slike Engleske na početku industrijske revolucije sredinom 18 veka, postepeno se zgušnjavaju u tragičnu zamišljenost pred životnim enigmama koje rezultiraju dubokim dilemama i duhovnim ponorima i uzletima u religioznim transovima. U vizijama i slepoj veri osipa se njeno ontološko biće ustupajući prostor religioznom fanatizmu uperenom ka božanskoj ljubavi i isključivosti i strogosti, koja isušuje istinsko biće, rađa suprotnost - religozni i beskrupulozni fanatizam i privid spasenja i ljubavi, zajednicu bez Boga u kojoj se najveći zločini i iskorišćenja proste ljudske vere u spasenje, sprovode u ime samozvanog mesije. Zaslepljenost vizijama i vantelesnim iskustvima ali i sitnoposedničke sklonosti okoline i instinkti, vode ovu nesvakidašnju ženu - prvog ženskog mesiju u istoriji hrišćanskih jeresi - putevima borbe "sa silama nemerljivim" ali, na širem planu, stvaraju univerzalnu metaforu o položaju žene u društvu okrenutom ka isključivom profitu liberalnog kapitalizma i religije ogrezle u zemaljskim dobrima, njenim iskušenjima, traumama, otuđenjima, neshvatanjima, tradicionalnim ograničenjima, moralnim preprekama... Ali nikada ne treba zanemariti činjenicu da vera bez Hrista vodi putem na kome postajemo slika vlastitog zla, iskrivljene činjenice poimanja Boga koga merimo sobom a ne obratno. Samim tim dolazi do „iskrivljenja ideje" i neminovnog razdvajanja života od njegove suštine, religioznog podviga, koji postaje sam sebi svrha. Tu činjenicu Dojna Galić Bar uspešno varira kroz čitav roman pokušavajući da osvetli i one najtajnije aspekte svake ličnosti ponaosob nalazeći uvek dovoljno argumenata koji potencijalnog čitaoca ne navode na zauzimanje konačnog stava u odnosu na književne likove i njihove postupke, naprotiv. Ona pokušava da suptilno saopšti svakom ko je, poput Ane Li, spreman na nekritičku isključivost da život nije ideologija i da ljudsko biće nije skup algoritama i formula projektovanog društva i potencijalnih „usrećitelja", već komplesni ontološki i božanski lavirint i splet puteva po kojima svako luta tražeći svoj put ka nebu, na svoju korist i spasenje ili propast. Sasvim dovoljno argumenata za ovu tvrdnju nalazimo i u književno i istorijski slojevitoj ličnosti Ane Li, bez obzira koliko ne nalazili razumevanje za njen fanatizam, koji se pretvara u još jedan istorijski projekat „puta u pakao popločanog dobrim namerama." Ali taj put, uspon i razvoj šejkerske kolonije u Američkoj mladoj državi, ne bi bio tako karakterističan da nije inspirisao i zainteresovao veoma uticajne umove tog vremena; markiza Lafajeta, generala Vašingtona, Dikensa, Marksa... vrh američke i evropske političke i intelektualne elite bio je zaintrigiran i fasciniran „čudima" Ane Li. Šejkerski uticaj u Američkom kongresu i zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, novinarskim i društvenim krugovima, bio je više nego jak što možda više govori o prirodi fascinacije Anom Li. Jer retrospektivni pogled nam više govori o moralnim dilemama koje se sagledavaju kao primeri uobličavajućeg bića i socijalnog okruženja, koje pokušava da se definiše unutar mogućeg konačnog oblika društva i državnog uređenja; sa velikim efektima rada i najnižim oblicima individualnosti pojedinca, čija se kontrola radikalizuje do brutalne kazne („Slažem se sa tobom - odgovorio je kratko Džejms - ali ti ćeš biti saučesnik u kažnjavanju jer ti si mesija koja čisti ovaj svet od najvećeg greha - venčanja i rađanja dece. Sve metode su dozvoljene tebi kao mesiji. To je početak apokalipse pojedinaca."). Obezličenost čovekove individue pokazaće ovde svoj najsuroviji vid a na širem planu, u strukturi romana, ovakvim detaljima upotpunjena je pozadina univerzalne fragmentarne priče o ljudskom stradanju.

Ustrojstvo šejkerske kolonije postaje društveni model za sve one koji teže apsolutnoj kontroli podanika ali, poput svih utopističkih modela društvenog ili državnog poretka, i ovaj se razara iznutra. Individualna snaga nepristajanja, koja se u drugom delu romana transformiše u neobične, unutrašnjom patnjom dubinske spoznaje određene, oblike ljubavi ne pristaje na nametnuta pravila i njihovim prevazilaženjem i redefinisanjem, ruši totalitarno ustrojstvo šejkerske kolonije, postajući jedina snaga koja može da sruši sistem apsolutne kontrole.

Sklonost ka psihološkom nijansairanju ličnosti, liričnost ljubavi i njena raznoliki oblici koji se smenjuju u širokoj slici engleskih, američkih, ruskih... društvenih i istoriografskih pejzaža, samo govore o važnosti individualne spoznaje i njenom uticaju na formiranje emotivne slike i ljubavi uopšte. I tu Dojna Galić Bar postvaruje osnovnu književnu nameru; naći dovoljno razloga i pogleda koji čitaoca neće uvesti u dogmatski odnos u odnosu na književne likove ili radnju romana, ličnost je previše slojevita da bi je apartno upotrebili za piščevu nameru. Shodno tome pokušaji da se sagledaju najdublji predeli duše svakog od junaka ponaosob, ili da se da dovoljno znakova koji će obogatiti književnu sliku i imaginativnu nameru, koja varira između najsuptilnijih osećanja i religioznog fanatizma, često i sublimacije ove dve krajnosti, spadaju u važne odlike rukopisa Dojne Galić Bar.

Moderan odnos prema proznom tkivu, originalnost teme i posvećenost pisca želji da dosegne najveće stilske vrednosti i univerzalnu metaforiku u opisivanju opsesivnih tema, omogoćavaju romanu Ana Li skoro kontinuirano nadrastanje parcijalnog i površinskog, putem jakih emotivnih i intelektualnih naboja u svakom poglavlju. Ana Li je životno uverljiva priča o stradanju i parabola o zlu u ljudima, postvarena u kontekstu uzbudljivih i dramatičnih situacija kroz koje se provlače delovi književnih traktata o večnim pitanjima i usudima, koji prate ljudski rod na putu uzdizanja u nebo ili srozavanja u blato.


Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Dereta; 2007; Tvrd povez; ćirilica; 21 cm; 370 str.; 978-86-7346-621-7;