Amor i Psiha

01.04.16 Polja

Prvi deo Nojmanove knjige je bajka „Amor i Psiha“ iz Apulejevog romana Metamorfoze (poznatiji kao Zlatni magarac / Asinus Aureus; prevela sa latinskog Marjanca Pakiž). Ona počinje, tipično, nevol?om. Psiha, najmlađa kral?evska kći, pati što je zbog njene božanske lepote prosci izbegavaju, a Venera je iz istog razloga mrzi. Ljubomorna Venera (grčka Afrodita) traži od svog sina, nestašnog Amora/Erosa da njenu smrtnu suparnicu Psihu kazni time što će je l?ubavl?u „vezati za najgoreg čoveka“. Proroštvo naređuje nesrećnom ocu Psihe da svoju kćer kao nevestu ostavi na vrh litice i da je žrtvuje okrutnoj zmijolikoj nemani. Svadba se pretvara u pogreb neveste. Zeir će je, međutim, nežno na krilima spustiti sa litice u prelepi dvorac, čiji tajanstveni gospodar, nepoznatog lika, dolazi u njenu postel?u samo pod okril?em noći. Psiha uživa u čulnoj l?ubavi sa svojim misterioznim mužem, ali je kopka da odgonetne ko je on i kako izgleda. Ljubomorne i pakosne sestre govore joj da je njen muž strašno čudovište koje mora ubiti. Uprkos strogoj muževl?evoj zabrani da mu vidi lik, Psiha uzima lampu i nož, kako bi mu videla pravo lice i ubila ga. Kap vrelog ul?a budi Amora, Psiha ugleda njegov prelep božanski lik, ali zato biva strogo kažnjena progonom iz dvorca. Tada počinje njeno lutanje i stradanje na putu ponovnog zadobijanja Amorove l?ubavi. Ona se, najzad, pokajnički predaje strašnoj boginji Veneri na milost i nemilost. Uspeva da reši njena tri nemoguća zadatka, ali na četvrtom pada. Na kraju, Amor oprašta Psihi, vraća je u bračno gnezdo i uzdiže na Olimp kao besmrtnu boginju. Kao plod njihove l?ubavi rađa se kćer Naslada (ili Radost, Blaženstvo).
Drugi, glavni i najveći deo knjige (preveo sa nemačkog M. Stanislavac) čini pronicl?iva i podsticajna dubinsko psihološka Nojmanova studija pod nazivom Eros i Psiha. Apulejevu bajku Nojman detal?no analizira kao zapravo prerušenu prastaru mitsku priču i tumači je u kl?uču jungovske psihologije. Ovaj grčki mit simboličkim jezikom govori nam o arhetipu ženskog i o tipičnom, arhetipski determinisanom razvoju ženske psihe.
Sukob Psihe sa sujetnom i nemilosrdnom progonitel?kom Afroditom (u bajci Venerom), grčkom boginjom plodnosti i majkom Erosovom, jedan od središnjih motiva ovog mita, zapravo je prikaz trnovitog puta sticanja autonomije i zrelosti žene. Sazrevanje ženske psihe podrazumeva unutrašnje teškoće, prvenstveno obračun sa arhetipom Velike Majke i odvajanje ja od njenog snažnog uticaja.
Afrodita je boginja l?ubavi kao kolektivnog, čulnog, biološkog principa sjedinjavanja ženskog i muškog pripadnika l?udske vrste, dok Psiha uzdiže novi princip l?ubavi kao duhovne i lične veze između određenog muškarca i određene žene. Princip individualne l?ubavi, kako ga Psiha zastupa u svom susretu sa Erosom, predstavl?a temel? individuacije. Kroz personalizovani l?ubavni susret osoba ispunjava cil? samorazvoja, a to je spoznaja sebe samoga, svog najdubl?eg duševnog sveta i, istovremeno, sazreva duhovno, postajući celovita, uravnotežena ličnost. „Prvi put individualna l?ubav koju predstavl?a Psiha ustaje u pobuni protiv kolektivnog principa zadovol?stva i čulnog zanosa koji predstavl?a Afrodita“, piše Nojman Drugi glavni motiv ove mitske drame jeste sukob Psihe sa Erosom, bogom čulnog uživanja i l?ubavi, odnosno borba smrtne žene sa lakomislenim i razmaženim bogom. Ovaj motiv je blisko povezan sa onim prvim. Naime, Eros, mamin poslušni sin, nalazi se u vlasti svoje dominantne, strašne i zavodl?ive majke. Zadatak Psihe je da Erosa otrgne iz čvrstog, sputavajućeg i pogubnog, incestuoznog zagrl?aja Afrodite, da ga izbavi iz „transpersonalne sfere vladavine Velike Majke“, te da ga prevede u l?udsku, personalnu sferu; da od njega načini odgovornog muža.
Jedan od najlepših i najuzbudl?ivijih motiva ove bajke jeste Psihino rešavanje teških zadataka koje joj postavl?a Afrodita sa cil?em da je uništi i eliminiše iz Erosovog života. Upravo rešavanje ovih teških, „nerešivih zadataka“, posebno je privlačno za dubinsku analizu. Naime, suočavanje Psihe sa ovim surovo teškim iskušavanjima simbolizuje unutrašnje prepreke koje žena na svom putu ka psihičkoj zrelosti mora da savlada.
Prvi težak zadatak za Psihu je bio da za kratko vreme razvrsta brdo semenja (proso, žito, ječam, grašak, pasul?, biber) u odvojene gomile. N?egova svrha je da ispita njenu „marl?ivost“. Junakinja rešava zadatak uz pomoć čarobnih pomagača, uz pomoć „vojske mrava“. Mravi, stvorenja rođena iz zeml?e“, smatra Nojman, predstavl?aju telurske, htonske, demonske mitske sile, koje simbolizuju moćne instinktivne, spasonosne sile kolektivnog nesvesnog, koje uvode red sređujući ono haotično. Ovo kretanje od haosa ka organizovanim strukturama predstavl?a kretanje od uroborskog nesvesnog na put samospoznaje, ali bez gubl?enja blagotvorne veze sa nesvesnim i nagonskim u duši.
Drugi smrtonosno težak zadatak za Psihu je da od stada strašnih ovaca, pobesnelih od sunčane jare, ukrade pramen zlatnog runa. U pomoć nesrećnoj Psihi priskače zelena trska, koja joj savetuje da sačeka da prođe vrelina dana i da noću, kada se ovce smire, ukrade pramen zlatne vune koje su one ostavile na oštrom žbunju. Psihin zadatak da ukrade runo solarne, muške životinje (ovna) Nojman tumači kao lukavo iniciranje ženskog pokušaja simboličke „kastracije“, nadvladavanja muškog principa, a koji se obično završava smrtnim porazom žene. Psiha, zahvaljujući trsci, nalazi zaobilazan, „ženski put“ u ovoj borbi sa malignim arhetipom muškog.
Treći težak i po život opasan zadatak jeste da krčagom zahvati „živu vodu“ sa izvora na vrhu visoke litice, uprkos strašnim zmajevima koji čuvaju izvor što napaja Stigu. U pomoć Psihi priskače Zevsova ptica orao i umesto nje uspešno izvršava zadatak. Orao je muški simbol duha, zakl?učuje Nojman, koji ukazuje na novi, viši stupanj u duševnom razvoju ženskog.
Najzad, četvrti zadatak je najzahtevniji, najuzbudl?iviji i najpogibel?niji, a to je zahtev da se Psiha spusti u Donji svet, da tamo od Kore uzme i u kutiju stavi čudotvornu pomadu za lepotu, te da se sa tim poklonom vrati na ovaj svet i preda ga neotvorenog Afroditi. Da bi u tome Psiha uspela ona mora strogo da sluša savete svog čarobnog pomagača, a to je Kula, koja je podučava da strogo poštuje niz tabua (ne sme da progovori, da pokaže samilost, da dodirne mrtve, a posebno da otvori kutiju) i zakona Donjeg sveta. Psiha je mudro odolela svim iskušenjima osim – poslednjeg. Otvorila je kutiju da bi svom dragom bila još lepša, ali u kutiji je bio – smrtonosni san. Tada joj njen već nestrpl?ivi muž Eros priskoči u pomoć, pokupi san i stavi ga u kutiju, a Psihu probudi „blagim ubodom svoje strele“ (str. 51). Četvrti i poslednji zadatak, silazak u Donji svet i povratak u ovaj, Nojman tumači kao zadatak da se ono što je skriveno pod zeml?om iznese napol?e, kao samospoznaju sadržaja duboko zakopanog u nesvesnom. To je najvažniji stupanj procesa ucelovl?enja, individuacije, sazrevanja ženske psihe u l?ubavnom susretu sa Erosom, sa muškarcem. „Preko Erosa, preko svoje l?ubavi prema njemu, Psiha se razvija ne samo ka njemu, nego i ka samoj sebi“. Psihin pohod u Donji svet, u carstvo mrtvih predstavlja herojsko putovanje „preko noćnog mora“ u središte duše, put dolaženja do vlastitog Jastva. Ali njen herojski pohod osoben je po tome što se ona junački bori uz pomoć muškog principa, ali na ženski način. A to znači da do cil?a dolazi zaobilaznim, nenasilnim putem, a na kraju pobeđuje tako što otkriva svoju slabost, što se predaje. Psihi ovaj njen jedini poraz, paradoksalno, donosi konačnu i najvažniju pobedu, čiji je rezultat povezivanje njenog ja sa vlastitim ženskim Jastvom. Još radikalnije rečeno, njeno putovanje u Podzeml?e i povratak predstavl?a inicijaciju u zrelost, odnosno ritualnu, simboličku „smrt devojke“ i rađanje nove, celovite, „zrele žene“ od koje su u punom skladu polnost i duhovnost.

01.01.00

Danas
11.03.2002.
Na Salonu knjige u Krusevcu
Price za svaki dan

Tiodor Rosic je priredio najlepse price na svetu, koje datiraju od Andersena do savremenika i poticu iz svih jezickih podrucja u svetu. Knjiga sadrzi po jednu pricu za svaki dan i zaista predstavlja kapitalno delo, koje izazvalo i veliku paznju Krusevljana. Tekstove su, pred brojnom publikom u citaonici Narodne biblioteke, govorile Ljiljana Djokovic i Jovanka Andric. "Amor ili psiha" naziv je autorske knjige Tiodora Rosica, a promocija je uprilicena bas 8. marta. Pisac je izdvojio i preporucio prvu pricu, za koju je rekao da govori o vecnoj ljubavi.
"Salon knjiga je veliki dogadjaj za kulturu Krusevca, koji ce ostaviti dragocena iskustva i saznanja. Svidja mi se sto su jugoslovenski izdavaci za izlozbeni prostor izabrali bas Gimnaziju. To nije udvaranje mladima, vec pravi potez", kaze pisac Gradimir Moskovljevic, predsednik Knjizevnog kluba Bagdala, koji okuplja najpoznatije knjizevne stvaraoce ovog kraja i iz drugih gradova.
Z. N.