01.10.05 Danas
Džejms Ilroj u svom novom romanu ruši mit o Kenediju
Američki tabloid, Džejms Elroj
Amerika nije nikad bila nevina
Kenedija je ubila mafija: Džejms Ilroj
Voleo je da se bode pri svetlosti televizora
Američki tabloid je objavljen 1995, i odmah proglašen romanom godine po izboru magazina Time. To je doprinelo svetskoj slavi Džejmsa Ilroja, koga počinju da porede sa drugim slikarom tamnih strana Amerike, Donom DELILOM. Roman donosi pogled na američko podzemlje od kraja pedesetih godina do ubistva Kenedija, uključujući i portrete porodice Kenedi, Dž. Edgara Huvera i Džeka Rubija. Uverljivost u prikazivanju dolazi iz iskustva samog autora, koji je dobar deo života proveo po zatvorima i na ulici. Iako je ovo njegovo prvo delo prevedeno na srpski, ovdašnjoj publici Ilroj je poznat po filmu Poverljivo iz LA, koji je snimljen prema njegovom romanu.
Period od pet godina, koliko pokriva Američki tabloid, autor prikazuje kao godine u kojima se pripremala zavera protiv Kenedija. To je epoha nadgledanja od strane vlade, endemske korupcije i žute štampe. Ilroj već u uvodu ruši mit po kom je Kenedijevo ubistvo označilo kraj ere nevinosti: "Amerika nikad nije bila nevina. Čednost smo izgubili na brodu kojim smo doplovili ovamo i kasnije se zbog toga nikad nismo pokajali", kaže on.
Po Ilrojevom mišljenju Kenedija je ubila mafija u saradnji sa otpadnicima od CIA, kojima se zamerio, pošto je prethodno prihvatio njihovu pomoć prilikom dolaska na vlast: "Džon Kenedi je bio mitološko pročelje posebno sočnog i škakljivog perioda naše istorije...Laž ne prestaje da se uvija oko njegovog večnog plamena. Vreme je da mu se izmesti urna i osvetli ono nekoliko ljudi koji su pomogli njegov uspon i olakšali mu pad", zaključuje Ilroj u uvodu.
Tri glavna lika, kroz čiju se perspektivu posmatraju ostali likovi i događaji, izmešana su sa ogromnom količinom stvarnih ličnosti. Dobrih momaka tu uopšte nema, već su svi samo na različitim nivoima korupcije.
U društvu Kenedijevih pojavljuju se zvezde kao Marija Kalas i Aleksandar Horovic, a čitaoci mogu saznati i kako je Grejs Keli frigidna, a Ava Gardner vara Sinatru. To teženje autentičnosti naglašeno je i uvođenjem kvazidokumentarnih policijskih izveštaja i prepisa telefonskih razgovora.
Jedan od stvarnih likova koji igra ključnu ulogu u zapletu je Dž. Edgar Huver, koji je skoro pedeset godina bio na čelu FBI. On je bio čovek izuzetne moći, a neki od istoričara ga optužuju za veze sa mafijom i pribavljanje dokaza ucenjivanjem. Huver je takođe bio među onima kojima nije odgovaralo da tadašnji senator Džon Kenedi postane predsednik, pa je zato poslao svog čoveka da se infiltrira u Kenedijevu organizaciju.
To je svet u kom biti "renesansni čovek" znači biti podvodač, diler i plaćeni ubica, u kom je najbolji način za uklanjanje dokaza bacanje tela aligatorima, a kad to nije moguće, pribegava se razmrskavanju zuba i spaljivanju vrhova prstiju. Nema mnogo razlike s koje strane zakona se likovi nalaze, pošto su postupci uglavnom slični. Kriminal autor vidi kao suštinsku stvarnost, ne kao proizvod određenih okolnosti, on hladno i detaljno slika prizore lomljenja ruku, silovanja i ubistava, a i sam čitalac se posle nekog vremena navikne na monotoni sled nasilja, posebno jer stil pripovedanja održava distancu prema svim likovima, pa i glavnim. Jezik je pun grubosti i slenga, kako sam autor naglašava, jezik likova, ne pisca.
Čestim skokovima radnja se prebacuje s jednog kraja Amerike na drugi, ali kadrovi se najčešće zaustavljaju na predgrađima velikih gradova. To nije Amerika sa razglednica, već Amerika "belih propaliteta, meleza i crnaca", aligatora koji se sunčaju po močvarama i pederskih barova u kojima se ljube ozloglašene ubice. Dešavanja na Kubi imaju odjeke u krugovima američkih gangstera, koji su dobijali prihod od kockarnica koje je Kastro nacionalizovao kad je došao na vlast, pa se radnja s vremena na vreme seli i tamo. Havana s kraja pedesetih je grad kurvi, kocke, ventilatora i zatvorskih apartmana za bogate Amerikance, kroz čije prozore "okean svetli tirkizno".
Jedan deo knjige opisuje seksualne avanture Džona Kenedija, za koga se kaže da je za samo 6 meseci imao na stotine žena. Iako je njegov brat Bobi, koji će i sam stradati u atentatu nekoliko godina kasnije, po autorovom mišljenju pravi heroj tog vremena, svi likovi u romanu su oduševljeni Džekom. Prljavi veš porodice Kenedi koji se ovde iznosi uključuje i nepriznatu ćerku Kenedija Starijeg, polusestru Džona i Bobija, koja naziva oca "lažovom nad lažovima".
Kako knjiga odmiče, glavni likovi počinju sve više da liče jedan na drugog, svi postaju oportunisti koji samo pokušavaju da se što bolje prodaju. Jedan od njih menja strane s lakoćom žonglera, uz ciničnu opasku da ne može sebi da priušti da mrzi. On postaje "višestruko uposlen", istovremeno obavljajući poslove za CIA, FBI, Kenedijeve i mafiju. Posle nekog vremena sve postaje vrlo zamršeno, ko je ko, i ko s kim sarađuje, ali ono što je jedino sigurno u igri dvostruke, ili višestruke špijunaže, jeste da su svi korumpirani, a i oni koji to nisu će uskoro da postanu.
Neobičnost vezana za ovog autora je distanca od popularne kulture, odustajanje od traženja paralela sa sadašnjošću. Od pisaca koji su uticali na njega Elroj navodi uglavnom pisce krimi romana - Rejmonda Čendlera, Tomasa Harisa, ali i Dona DELILA, posebno njegovu knjigu Libra, koja takođe pruža jednu verziju atentata na Kenedija.
Ipak, i pored tretiranja teme koja obiluje pikanterijama i skandaloznošću, knjiga je predugačka, razgovori i prizori se monotono ponavljaju, a relativno jednoobrazan stil posle nekog vremena postaje naporan i odbojan. Izgleda kao da bi i od ovog romana mogao biti snimljen film koji bi atmosferom i dinamičnošću nadoknadio druge nedostatke. Drugi deo planirane trilogije američkog podzemlja je roman The Cold Six Thousand, koji počinje na mestu gde se Američki tabloid završava.
Tijana Spasić
