RATKO ADAMOVIĆ (1942) do sada je objavio sledeće knjige: Žuta podmornica (priče, 1971, nagrada lista „Mladost“ za najbolju prvu neobjavljenju knjigu u Jugoslaviji), Konopac (roman, 1977, na poljskom 1982), Svi umiru (priče, 1979), Gola garda (roman, 1982), Pogon za ludilo (roman, 1986), Sveti hrast (roman, 1990), Karavan saraj (novele, 1993), Paganski protokol (roman, 1995), Besmrtni Kaleb (roman, 1997, nagrada „Isidora Sekulić“ za knjigu godine); Kantarion (roman,1998, nagrada „Branko Ćopić“ za knjigu godine); Tumači gline (roman, 2002), U vrtovima duha (eseji, 2002), Akademija noći (roman, 2003), Kovači stakla (roman, 2005), Skakač (roman, 2007), Iza boga (roman, 2010). Mnogi njegovi romani doživeli su više izdanja.
Priče i romani Ratka Adamovića su dramatizovani i igrani na filmu, radiju i pozorištu, a mnogi izbori proze prevedeni su na nemački, engleski, italijanski, poljski, češki, slovački, rumunski, grčki, ruski i litvanski jezik.
Bio je dugogodišnji urednik tribine „Francuska 7“ Udruženja književnika Srbije, koja je godinama bila jedno od kultnih mesta i na kojoj se vrednovao i afirmisao književni život, nezaobilazno mesto protestnih skupova oko ’verbalnog delikta’ i zabranjenih knjiga.
U dva navrata, održao je nekoliko serija predavanja na univerzitetima u Americi i Kanadi. Veći deo života proveo je kao profesionalni književnik.
30.05.04
Iza zavese vremena
Ratko Adamović
U biblioteci „Megahit” izdavačke kuće „Narodna knjiga” objavljen je novi roman „Akademija noći” poznatog književnika Ratka Adamovića. Roman je „uzbudljiva mreža fantastičnog i mističnog prolaza kroz vreme” i, kako književna kritika smatra, pun refleksija na Kastanedu, Koelja, Hesea...
U razgovoru sa piscem pokušavamo da čitaocima predočimo atmosferu u kojoj se odvija radnja „Akademije noći” i koja podstiče slobodu ideja i njihov razvoj.
Šta je Akademija noći? Ko su njeni učesnici? Gde sve postoji?
- Ser Volter Rali, engleski humanista, pesnik, filozof, matematičar, baštinik tajni koje su doneli templari iz Jerusalima, iz krstaških ratova, bliski saradnik i prijatelj Frensisa Bekona, magični Kristofer Marlo, dramski pisac, Šekspirov preteča, onaj koji prvi uvodi lik Fausta u svetsku književnost, astronom i matematičar Tomas Hariot (Dekartov učitelj), pesnik Čepmen... slobodne su i pobunjene ličnosti žedne znanja i otkrića.
Okupljaju se u zamku ser Voltera Ralija pokušavajući da skinu što je moguće više velova ljudske gluposti, predrasuda i potrebe za podaništvom. Oni su članovi Akademije noći kojima na sastanak putuje Stefan iz Beograda, „pozvan” jer prepoznaje put iza zavese vremena. Stiže potkraj 16. veka u zamak Šerborn, noseći svoje balkansko nasleđe i iluziju superiornosti modernog doba.
Pitate gde sve postoje Akademije noći. Svuda gde je pobunjenog čoveka, stvaraoca, posvećenika, žednog spoznaje, kroz sva vremena i vekove. Ponegde celu Akademiju noći u sebi i na sebi nosi jedan čovek, poput Leonarda da Vinčija, Galileja, Majstera Ekharta, Ničea, Kjerkegora, Tesle, Bele Hamvaša.
To su oni koji su najčešće završavali na lomačama, na gubilištima pod oštrim sekirama vladara, oni koji su nestajali po gulazima i tamnicama u kojima se silazi ispod svakog ljudskog dostojanstva. To su oni koji su donosili vesti da Zemlja nije ravna ploča već da je okrugla i bedno majušna, koji su razglasili istinu da car i kralj nisu postavljeni od Boga već zahvaljujući sopstvenoj sili, bezobzirnosti, podvalama, ubistvima, a koji se u modernim vremenima zovu Staljin, Hitler, Lenjin, Pinoče, Čaušesku, Josip Broz, Milošević.
Ljubav prema dželatima
Kako se osloboditi tereta Balkana?
- I Aristotel, i Platon, i Heraklit su Balkanci. I lepi plavi Dunav je tek moćan na Balkanu. I božanstvena Tara, i njegovo veličanstvo Rtanj, i onaj neopisivi susret Save i Dunava pod Beogradom. Ali, sve te vrednosti i lepote nisu primerene našim prirodama i karakterima. Pogledajte, Česi, Slovaci, Poljaci, Mađari, Rumuni više od pola veka su bili sabijani ispod ljudske granice trpeljivosti i dostojanstva od policijsko-komunističkih tamničara. I gle, za kratko vreme, sada slobodni, liče na sav civilizovani svet.
A mi? Toliko smo vekova bili roblje da smo u sebi razvili mračnu i bolesnu ljubav prema dželatima. Veliki deo moga naroda liči mi na mladunče koje ljudi pronađu izgubljeno i izranavljeno u velikoj šumi. Othrane ga, čuvaju, misle da je poraslo, iznesu ga u kavezu u šumu i - puste. Životinja nerado izađe iz kaveza, malo onjuši i brže-bolje se vrati u svoj kavez. Te balkanske dimenzije se stidim otkako znam za sebe.
Govorite o „izdaji roditeljskog ognjišta” i „vernosti sluge krvoloku”. Nije li to preterano?
- Pevali smo „Kralju Petre demokrato, mi volimo tebe zato”, a onda „Mi hoćemo kralja Peru da vešamo za banderu”, pa „Druže Tito jabuko sa grane”, pa „Ponosi se zemlja žitom, Tito nama i mi Titom”, pa ljubičice plava i bela, pa... Onda nam nije bila dovoljna naša obogaljenost već smo trovali i rođenu decu nagrađujući ih kada bi pisali u školi „Volim Tita više nego mamu i tatu”. Na šta vam liči roditeljsko ognjište kada ste ponosni da vam rođena deca više vole partijskog vođu i šefa države od mame i tate. Samo iz takvog blatišta i posrnuća mogli smo krajem 20. veka klicati Miloševiću „Slobo slobodo”.
U svojim Dnevnicima i zapisima Kjerkegor opisuje porazno stanje u Danskoj 1848. godine. Koliko je to poražavajuće tačan opis stanja u Srbiji početkom 21. veka! Doputujete posle toga u zemlje u kojima je, nakon velike ankete, veoma neprijatna vest da više od tri odsto građana zna ime predsednika vlade, u zemlje gde je započinjanje razgovora o politici među intelektualnim svetom ravno neukusu. Kao kada biste u pauzi izvođenja Malerove Treće simfonije pominjali Karleušu ili kako se već zovu ti šamari ljudskom dostojanstvu. Zato postoje Akademije noći koje su lekovita mesta gde čovek ne traga za vođom već za samim sobom, mogućim dubinama svoga bića, gde pokušava da od nekoliko kapljica duhovnosti načini jezero i prostranu reku ideja.
Uz drhtavu sveću
Šta se postaje završetkom Akademije noći? Pomirenjem između „lojalnosti” i „izdaje”?
- Jadan je onaj koji poveruje da je završio Akademiju noći. To je nauk koji traje dok god čovek diše. Najduži put je put ka ljudskoj suštini, a njime se hodi u tišini, uz drhtavu sveću koja lelujno razgoni makar malo tame oko sebe i čemernog ljudskog postojanja.
Lojalnost je nadnesenost nad knjigom, lojalnost je nadnesenost nad dečjom kolevkom i tiho šaputanje čedu o ljubavi. Lojalnost je otvoren, ljudski razgovor sa starim hrastom u dubokoj šumi, lojalnost je neutažena želja i snaga za davanje. Lojalnost je apsolutna spremnost da se savlada i mučno i nemoguće da bi se stiglo do novih saznanja i otkrića. Lojalnost je podariti ljudima dobru knjigu.
Izdaje počinju pod zastavama, u klicanju vođama, pod simbolima smišljenim za proizvodnju što više budala, ubogih poslušnika, podanika, vernih najmračnijoj ljudskoj želji da se vlada drugima. Tu nema pomirenja. Tu pomaže samo - buđenje.
Anđelka Cvijić
27.11.03 Politika
Novi roman Ratka Adamovića
Ratko Adamović: "Akademija noći"
U svojoj popularnoj biblioteci "Megahit" izdavačka kuća "Narodna knjiga" objavila je novi roman poznatog proznog pisca i esejiste Ratka Adamovića. Roman nosi naziv "Akademija noći" i, uslovno rečeno, prema mišljenju urednika i književnog kritičara Milete Aćimovića Ivkova, pripada delima koja se bave teorijom zavere.
Glavni junak "Akademije noći" biva "pozvan" na sastanak Akademije noći, u Englesku, u zamak Šerborn. Članovi Akademije bili su izuzetni stvaraoci, filozofi, naučnici, još iz 16. veka, i njihovo delo je još i u ono doba bilo ispred svog vremena. Na putu za Šerborn, međutim, junak ne može da se oslobodi "balkanskog repa", tereta tradicije, "prastarog, primitivnog i bolnog nasleđa" od kojeg celog života pokušava da pobegne.
Prema rečima Milete Aćimovića Ivkova, roman Ratka Adamovića je uzbudljiva mreža fantastičnog i mističnog prolaza kroz vreme. Aćimović Ivkov naglašava: izrazite lirske pasaže u "Akademiji noći", kontinuitet sa Adamovićevim prethodnim delima, između ostalog i romanom "Besmrtni Kaleb", za koji je pisac dobio nagradu "Isidora Sekulić", i refleksije na Kastanedu, Koelja, i Hesea, kada je u pitanju zasnivanje čovekovog identiteta. Iza zavese vremena, naime, čitaoca čeka onaj drugi svet koji gosta posvećuje u mnoge tajne, kaže Aćimović Ivkov.
Ratko Adamović, pisac "Akademije noći", uistinu je putovao u zamak Šerborn, i tamo je, kako priznaje, spoznao da granice između stvarnog i nadrealnog ne postoje. Jer, "ako je išta nadrealno", smatra Adamović, "to je onda ovaj život koji pokušavamo da živimo".
A. C.
