ABC zdravlja i zdrave ishrane

07.04.05

Za mnoge ljude rekli biste da nikada ne bi ni muvu ubili, ali bi zato, bez mnogo premišljanja, bocnuli neko prasence, koku ili zeca. E, upravo ta odluka, kaže sedamdesetsedmogodišnja Milica Stojanović, autor knjige "ABC zdravlja i zdrave ishrane", može vas koštati zdravlja.

- Meso je najpodložnije truljenju, životinje jedu uglavnom biljnu hranu, a kad bi kao ljudi jele meso, poludele bi. Mnogi smatraju da je meso dobro zbog proteina, ali njih ima mnogo više u crnom hlebu, soji ili algi spirulini - tvrdi Milica Stojanović, koja i sama meso nije okusila decenijama. Uprkos svim znanjima, koja je na trogodišnjim studijama prirodne medicine u Minhenu svojevremeno stekla, kaže da je nekada bila mesožder, a onda je, u jednom trenutku, shvatila da ne želi da kopa sebi grob viljuškom.

- Početkom pedesetih godina otišla sam u Francusku, završila Višu koreografsku školu i već planirala da otvorim školu baleta. Onda sam otišla u posetu bratu u Minhen i slučajno videla plakat za seminar o prirodnoj medicini. Otišla sam na predavanje i toliko sam se zainteresovala da sam upisala školu prirodne medicine u Minhenu - kaže Stojanović.

Zlatna pravila zdravlja

Milica Stojanović preporučuje i nekoliko zlatnih pravila zdravlja. Ukratko, kaže autor knjige, radite svakog dana nešto za svoje zdravlje i vratiće vam se stostruko. Zdravlje počinje u tanjiru. Hrana tako mora biti zdrava i raznovrsna, sastavljena uglavnom od voća i povrća. Trebalo bi ostaviti duvan, alkohol i soli, ne koristiti posuđe od aluminijuma, ograničiti električno i zvučno zagađenje u kući (jer da je televizor dobar, miševi i pacovi ne bi bežali od njega). Nikada ne sedeti skrštenih ruku i nogu, jer tako blokirate energije koja struji telom.

Lakše je s kompjuterom

Milica Stojanović kaže da je prekucavanje stranica i stranica rukopisa, koje je usput trebalo i prevesti sa francuskog. Zato je, iako u 77. godini života, pre nekoliko godina rešila da olakša sebi kucanje i nabavi kompjuter.- Učila sam u jednoj školi i niko me nije čudno gledao. Možda nisam bila baš najbolji učenik, ali išlo je nekako. Sreća što sam znala na mašini za kucanje da radim, pa sam za sve pitala da mi objasne i naučila. Sad ide mnogo lakše - kaže Stojanović.

Tri godine je Milica Stojanović učila osnove prirodne medicine i razne načine lečenja, od akupunkture do homeopatije, a od svega što je naučila, napravila sintezu. Zatim se vratila u Marsej i otvorila ordinaciju.

- Čovek ima telo, dušu i duh, a za zdravlje je potrebno voditi računa o svima njima, i sve ih pravilno hraniti. Zdrava osoba je osoba koja se brzo oporavlja od bolesti, uvek je dobro raspoložena i orna za rad, preduzimljiva, otporna na infekcije, ima dobar rad unutrašnjih organa, zdrave zube i normalnu telesnu težinu - objašnjava Milica Stojanović.

Početkom devedesetih, krenula je sa rođakom je po Beogradu da kupi neku knjigu o prirodnoj medicini i shvatila da ih u našim knjižarama nema. Zato je odlučila da sva svoja znanja pretoči u knjigu, u kojoj su se našli saveti o zaštiti od bolesti i lečenju, ali i to koliko i kako jesti, šta izbegavati. Među koricama knjige pronašli su svoje mesto i recepti za vegetarijansku hranu, samoizlečenje, lečenje blatom, bojama, magnetima i muzikom... A, osnovala je i klub ABC zdravlja, koji se svakog drugog ponedeljka sastaje u Ulici 27. marta 71a.

- Kad neko dobije grip, ne treba ga uvek lečiti, jer je to jedan od načina da se organizam očisti i izbaci loše materije iz sebe. Bolesti ne treba sprečavati, jer se samoizlečenje nalazi u bolesti. U ovo vreme, kad je sve zagađeno, čovek mora dobro da otvori oči kad bira šta će da pojede. Jer, nije ovo Francuska, gde postoji biološka hrana, koja se može svugde kupiti. Najveći je luksuz imati sopstvenu baštu, ali, ako je već nemate, može i pijaca. Bitno je samo da u organizam ne unosite ništa veštačko. Osnova hrane je voće i povrće, a meso nikako - kaže Stojanović, i dodaje da se nikada nije pokajala što nije postala balerina, jer je ovo očito bio njen životni put.

Milica Stojanović ne dobija ni dinara od prodaje svoje knjige. Svu zaradu daje siromašnoj deci i pomaže projekat Dečja kuća, Humanitarnog centra za kulturu i razvoj.

To je, u stvari, prihvatilište za najsiromašnije mališane. Prošle godine sam otišla u decembru da ih obiđem. Bilo je hladno, a oni goli i bosi, svih 65. Prozori razbijeni, a ćebad tanka. I, odmah odemo i kupimo svakom od njih po jorgan, džemper, kapu, jaknu, rukavice-skromno priča Stojanović.

Aleksandra Klarić