POSAO
U hodu sam se često osvrtao iza sebe kako bih se uverio da me niko ne prati. Bilo mi je važno saznanje da sam na kratko slobodan, da mi niko ne stoji za vratom. Naravno, znao sam, takođe, da je to nemoguće ali, svejedno, danas sam želeo da se osećam tako: nezaštićeno.
Ovo je moj poslednji dan u ovom gradu. Sutra odlazim na put o kome ništa ne znam. Tek sutra ću znati nešto više o tom putu, kao što sada znam da će mom polasku predhoditi jedna neugodna noć - noć hladnog znoja i nagađanja.
Nastavio sam laganim hodom do svog stana.
U poslednje vreme sam menjao prebivalište na svaka dva dana. Često bi se dešavalo da krenem prema ulici na koju sam upravo počeo da se navikavam kada bi me presreo neki nepoznati čovek, stavio mi ceduljicu u ruku a potom nestao. To je bio ustaljeni način na koji sam dolazio do podataka o svom novom odredištu. Nisam razmišljao o tome da li je to ispravno ili ne, moje je bilo samo da izvršavam uputstva. Takođe, nisam razmišljao o bilo kakvom opiranju, jer sam, sve u svemu, iako bez određenog posla, bio umoran od svega, pa i od toga da se petljam u nešto što me se ne tiče.
Moja porodica je takođe menjala stanove kada i ja pa smo retko imali prilike da se viđamo.
To je bio deo igre. Tako mi je bilo rečeno pre izvesnog vremena, kada sam pokušao da postavim pitanje u vezi moje porodice. Posle jednog pogleda koji mi je bio upućen, shvatio sam da pitanja samo komplikuju ionako preterano zamršene stvari. Naravno, kada bih sebi dopustio da razmišljam, razmišljao sam o tome kako sve te navodno komplikovane stvari jesu samo naličije nečega što se, bilo kako bilo, odvijalo na najjednostavniji mogući način. U to sam bio siguran, ali ne bih želeo da se mešam u nešto gde je važnost mog prisustva sitna koliko zrno peska na plaži.
Susreti sa ženom i decom trajali su kratko uz obavezno prisustvo dva čoveka čiji je posao bio da sede za stolom i ležerno ispijaju svoja pića, povremeno se trudeći da budu zabavni mojoj deci, koja su se motala oko njihovih nogavica, poput štiglica. U stvari, oni su čekali da se ja što pre pokupim. Sa ženom nisam imao prilike da ostanem nasamo, a sa decom sam pokušavao da glumim oca koji se interesuje za njihove fantazije. Deca su me gledala čudno, pogotovu kada bih za konja rekao da je žirafa. Svoju rasejanost nisam umeo da prikrijem. A deca su bila veoma osetljiva na moje omaške, ili, pre, na odsutnost koja je zračila iz mene, šireći se okolo poput nepodnošljivog smrada.
