Ranko Munitić rođen je 1943. u Zagrebu. Od 1961. objavljuje kritike, eseje i knjige iz raznih oblasti umetnosti. Posebnu pažnju posvećuje domaćoj kinematografiji, dokumentarnom filmu, filmskoj animaciji, stripu, glumi i glumcima i umetničkoj fantastici.
01.01.00
Danas
09.01.2002.
"14.444 kriticarska dana" Ranka Munitica
Udzbenik za kriticare
Nedavno je u izdanju Instituta za film objavljena knjiga "14.444 kriticarska dana" Ranka Munitica. Knjiga predstavlja zbir njegovih tekstova objavljenih u jugoslovenskoj stampi od sezdesetih godina do danas. Zato je i podeljena na delove "Sezdesete: Vreme nade", "Sedamdesete: Vreme opsene", "Osamdesete: Vreme sutona", "Devedesete: Vreme rata". Munitic zapravo, podsecajuci nas nas svoje kritike i rubrike objavljivane poslednjih cetrdeset godina, istrazuje ulogu i polozaj filmskog kriticara kroz razlicite periode razvoja jedne kinemarografije, kao sto je jugoslovenska. Istovremeno, on i kritikuje zvanje "kriticara", prikazujuci citaocu ko sve moze biti kriticar, sta kritika podrazumeva, kako je i zasto treba pisati, predstavljajuci tako znacaj i uopste njegov uticaj kakav jedan filmski kriticar ima u drustvu.
Ujedno, bas zbog raznovrsnosti i pisanja o kinematografiji iz ugla politickih i socijalnih zbivanja, ova knjiga predstavlja i obaveznu lektiru za sve one koji bi zeleli da se ozbiljno bave ovim pozivom.
D. J.
01.01.00
Politika
30.01.2002.
DVE IZUZETNE KNJIGE O SRPSKOM FILMU
Beograd je filmska Evropa
U knjigama Ranka Munitića "14.444 kritičarska dana" i "Beogradski filmski kritičarski krug", koje su predstavljene u Beton hali teatru, ukazuje se lik kritičara, ali i zaboravljeni deo naše kulturne baštine
Dvorana za kulturne razgovore i promocije beogradskog pozorišta Beton hala teatar, iz programa "Teatar Buk", bila je juče u podne pretesna da primi sve zainteresovane za promociju dveju novih knjiga uglednog filmskog kritičara Ranka Munitića. "14.444 kritičarska dana", jedna u nizu zbirki novinskih i časopisnih filmskih kritika i ogleda ovoga autora, i "Beogradski filmski kritičarski krug", hrestomatija tekstova o filmu u rasponu od 1896. do 1960, objavljeni su u izdanju Niškog kulturnog centra. U uvodnoj reči autor je istakao da prva autorska knjiga odgovara na pitanje "ko sam ja", a druga na pitanje "ko smo mi".
Pošto Ranko Munitić piše o filmu blizu 40 godina, pa je knjiga njegovih kritika prirodni nastavak njegovih prethodnih, hrestomatija "Beogradski filmski kritičarki krug" (prvi tom) po sebi je veliko iznenađenje jer nudi obilje dokaza da je filmska misao u Beogradu sjajno začeta već u leto 1896. i da je potom svojim obiljem pokazala da je Beograd jedna od važnih filmskih metropola. Ako do 1945. nismo imali organizovanu filmsku proizvodnju, naši novinari, pisci, intelektualci opšteg smera i mnogi drugi razmišljali su o filmu kao o fenomenu naporedo sa iskustvima iz razvijenijih sredina.
- U ovoj hrestomatiji sam bio samo gromobran, dok su munje bila gospoda, i poneka gospođica, koji su se bavili neizvesnim poslom filmske kritike i razmišljanja o filmu. Zahvaljujući istoričaru Stevanu Jovičiću došao sam do vizionarskog teksta Pavla V. Vujića, napisanog 17. juna 1896, samo nekoliko dana posle prve bioskopske projekcije u Beogradu, a pola godine posle pariske premijere.
U ovoj knjizi postoje dva kritičarska stožera, Boško Tokin i Vicko Raspor, sve do pojave novih imena sredinom pedesetih, uz doajene našeg filmskog pisanja o filmu kao što su bili Milutin Čolić i Vladimir Pogačić.
Stručni saradnik Narodne biblioteke u Beogradu Ljubomir Branković opisao je slikovito kako se kopalo po starim kompletima i periodici da bi se pronašli tekstovi koje su između ostalih potpisivali Miloš Crnjanski, Marko Ristić, Rastko Petrović i mnogi drugi. Uvodni tekst Pavla V. Vujića objavljen je u kraljevskom državnom listu "Srpske novine" i u svetu predstavlja jedinstven dokument o intelektualnoj otvorenosti i proročanskoj slutnji o moćima novog medija. Tragajući za građanskim identitetom Pavla V. Vujića istraživač je stigao do nadgrobne ploče na Novom groblju, ali ni to nije pouzdan dokaz kojoj lozi je pripadao ovaj zanimljivi novinski pisac koji je pisao pored filma, o hipnozi, o životu na Marsu, o smrti velikih svetskih imena iz oblasti nauke i umetnosti...
Jedno od zanimljivih otkrića ove jedinstvene Munitićeve knjige jeste da je uoči Drugog svetskog rata budući kralj Srbije Petar Drugi pokrenuo časopis "Togo", u kojem je sam pisao o filmu pod pseudonimom "Penelopa"!
Verica Novakov, urednik izdavačke kuće Niški kulturni centar, objasnila je sa koliko muka su nađena skromna sredstva da bi ova knjiga (oko 800 stranica normalnog sloga) bila objavljena, bez ikakve pomoći Ministarstva za kulturu Srbije ili bilo koga drugog.
Promociju je pratila projekcija prvih filmova u Beogradu. Od zastupljenih autora u knjizi bili su prisutni Milutin Čolić, Žika Bogdanović i Dušan Makavejev.
M. Vlajčić
